Roman "Zidovi Tarneka" predstavlja prvu knjigu u serijalu "Vetrovi ciklusa" a iako je objavljen na drugim jezicima (u elektronskoj formi) do sada nije objavljen na srpskom jeziku. Nakon nekoliko neuspelih pokušaja dogovora sa različitim izdavačima, gotovo sam odustao od njega, međutim u međuvremenu se dogodio Steemit tako da ga sada u nastavcima objavljujem na blogu radujući se svakom čitaocu koji odluči da mu posveti pažnju.

Za one koji razmišljaju da li da se upuste u priču, sledi kratak blurb:

"Zidovi Tarneka" je roman epske fantastike, koji opisuje nemilosrdnu političku, klasnu i versku borbu unutar zidina izolovanog grada Tarneka, čiji se, uslovno rečeno, besmrtni stanovnici, po prvi put susreću sa značajnom opasnošću od nasilnog ili biološkog okončanja života. Izdaje, zavere, spletke, kriminal, korupcija, prinudni savezi, terorizam i ostale pošasti svojstvene društvenim uređenjima pred raspadom, izuzetno su uverljivo preslikani iz stvarnog života na zatvoreni sistem grada. Prvo romanopisno delo Gorana Segedinca, poznatog po kratkim proznim ostvarenjima iz domena fantastike, donosi dinamičnu, maštovitu priču prepunu junaka suočenih sa velikim preprekama, izazovima ili iznenadnim prilikama, a njihove odluke i transformacije, podsetiće vas na mnoge ličnosti iz javnog i političkog života. Ovo delo predstavlja fikciju savremenog doba - ali i njegovu smrtno hladnu kritiku.
Dragoljub Igrošanac, urednik sajta Art-anima.com.

Linkove do prethodnih fragmenata, potražite na kraju teksta. Hvala vam od srca!

---

ČETVRTO POGLAVLJE

„Sve što nisam, ja ću biti.“
-Zapis na kamenu

Kasa je besno sakupljala sadržinu raspukle torbe, mrmljajući kletve. Stvari su joj iznova ispadale iz ruku svaki put kada bi se sagnula da pokupi još. Ako se odluči da ode i potraži nešto u šta bi mogla da ih ponovo potrpa, neko će se poslužiti onim što zatekne. Uprkos svemu, kada ga je ugledala, njeno lice se ozari.

„Dobar dan, gospodine Karme.“

„Dobar dan, gospo.“ On uzvrati poštovanje, iako ni po čemu nije zavređivala da je tako oslovi. Titule su prijale svakom, a naročito sirotinjskom uhu. „Kakvu to muku imate?“

Njegova sagovornica nemoćno raširi ruke, pustivši da joj i ono malo stvari ponovo zagrize prašinu. „Kupila sam svećnjake i ove polomljene šipke. Našla sam gde mogu jeftino da ih pretopim u pločice, pa da i ja nešto prodam. Ali torba mi je pukla, prokleta bila!“

„Pa trknite po novu. Imate kožara tu u blizini.“

Ona mu uputi prazan pogled, prećutavši odgovor. Razumeo je dilemu.

„Ne brinite, ja ću pričuvati stvari. Ako požurite.“

„Hvala vam milostivi,“ njeno lice se ozari. Nije očekivala tako velikodušnu ponudu, pa ostade zbunjeno da stoji. „Ako mi neko to odnese...“

„Niko neće ni taknuti ono što vam pripada.“ On zaštitnički istupi. „To vam lično garantujem.“

„Neka vas Večnoprobuđeni pogleda! Dolazim brzo, neću vam uzeti mnogo vremena!“

Bolje bi bilo, pomisli Karm, gledajući je kako zamiče iza ugla. Bio je u žurbi, ali ipak nije mogao da odoli onome što je već deceniju i po uspešno radio. Ako zavisiš od volje Tarnečana, onda moraš voditi računa da zaslužiš njihovo poštovanje, bila je to deviza koju je usvojio još u vreme kada je bio samo trgovac, godinama pre nego što će odabrati da uzme učešće u političkom životu grada. Iskreno gledano, nije bilo velike razlike. Ranije se bavio isključivo materijalnim dobrima, dok je danas nudio ideologiju. U oba slučaja, bio si osuđen na propast ukoliko nisi u stanju da zainteresuješ kase i ubediš ih da je ono što im nudiš najbolje što mogu da očekuju. Za to je imao talenat. Nikada nisam ni prestao da trgujem, rekao je nedavno svom kolegi iz klana, odgovarajući na njegovu opasku da je lako baviti se politikom kada si zgrnuo malo bogatstvo. Samo sam predvideo krizu i prilagodio ponudu. Moja roba i danas ima najpristupačniju cenu. Reči utehe, razumevanja, sitni gestovi milosti, nisu koštali ništa a donosili su mnogo. Kupovali su sirotinju. Karma nisu zanimali ugledni građani, niti se preterano brinuo o problemima uglađenih kasa njegovog kraja. Oni na rubu opstanka bili su njegova snaga, i konstantno dodvoravanje bilo je najčvršći temelj reputacije koja ga je pratila. Komšija Karm, nazivali su ga, iako se njegova vila nalazila u četvrti gde siromašne kože nisu imale šta da traže. Govorili su mu da je lud što dozvoljava sebi da čak i noću prolazi kroz Severni prsten, ali on nije imao čega da se plaši. Dok su se snobovi utrkivali da se dodvore najvišim strukturama, on je svoje mesto pronašao među najnižim, i nije mu padalo na pamet da svoju svakodnevnu putanju do gradskog centra zameni otmenijim putem koji je obilazio oko zidova nekada prosečnog radničkog staništa, a danas oličenja siromaštva i nesigurnosti. Taj mrki kameni pojas, skrivao je svoje žitelje kao da se stidi da prizna da su i oni ravnopravan deo onoga što su svi sa ustima punim ponosa nazivali Tarnekom. On je bio svetlo u njihovoj sumornoj svakodnevnici, i bili su mu zahvalni na tome iako su znali da ne poseduje uticaj koji bi mogao da izmeni principe onih koji su odlučivali. Ako bude sreće, uskoro će biti drugačije.

Kasino lice zračilo je zahvalnošću, kada se vratila sa torbom u rukama. Pomogao joj je da je napuni.

„Retki su takvi poput vas gospodine. Ne znam kako da vam se odužim.“

„Budite dobro, to mi je dovoljna nagrada.“

Osmeh otkri krupne zube. „Znala sam da ste posebni, još kada sam slušala vaš govor na raskršću.“

„Često ih držim. Samo kažem ono što mislim.“

„To je za divljenje. Na nas više niko ne obraća pažnju.“

„To je za svaku osudu. Političari bi morali da vode više računa o svome narodu.“

„Vi ste naša jedina nada. Promenite nešto. Osim vas, to ne može niko.“

„Laskate mi gospo. Moje ruke su vezane. Radenov klan nema predstavnika u Savetu grada. Sve ovo je posledica njihovog nemara.“

„Prokleti bili,“ zareža ona. Vlast je bila omrznuta, mogao je da razume zašto pojedinci nisu zalazili u ovakve krajeve. „Valjda je krajnje vreme da se sklone i puste sposobne da upravljaju.“

„Mudro govorite, samo što oni očigledno na to ne obraćaju pažnju.“ Bilo je lako igrati se sa tuđim emocijama. „A do ponovnog izbora ima još pune tri godine.“

„Za to vreme ćemo svi da istrulimo. Neka ih vatra spali!“

Sada je na Karma bio red da se osmehne. „Preživećemo. Ako smo uspeli da izdržimo prethodnih sedam, izdržaćemo nekako i naredne tri.“

„Bog neka čuje vaše reči!“ ona napravi pauzu u pokretu kao da se premišlja, a potom mu ipak dodirnu ruku. „Još jednom vam hvala.“

„Bilo mi je zadovoljstvo. Čuvajte se.“

Zaboravio ju je istog trenutka kada je nastavio put. Tri godine. Nimalo kratak period, pogotovo u ovako turbulentnim uslovima. U odajama Radenove opcije mogli su da novopridošlicama prodaju priču o aktivizmu, ali on se na te bajke već dugo vremena nije obazirao. Svrha svega bila je probiti se i zauzeti mesto u Savetu. Govorio je to uoči prethodnog biranja, kada je Silgar kao predsednik klana imao svoje mesto kraj Vladara. Ubeđene u svoju pobedu, budale se nisu previše obazirale na njegove reči. Rezultat svega bio je poznat - klan Zore pretekao ih je za nekolicinu glasova i obezbedio sebi poslednju od tri stolice koje su se birale direktno. Sami smo sebe osudili na deceniju izopštenosti. Sada su svi sa nestrpljenjem čekali kraj mandata, ne preduzimajući ništa osim kovanja planova koji su labavo visili u vazduhu. Narod više nego ikad veruje u nas, govorio je taj isti Silgar na sastancima uprave, ubeđen u stabilnost funkcije šefa klana koju je obavljao isuviše dugo. U ovome je bilo istine, kasi jesu žarko želeli promene ali ono što ga je posebno iritiralo bila je ubeđenost da je baš on taj koji po prirodi stvari treba da ih predstavlja u visokom gradskom organu. Ne bih se u to kladio, pomisli Karm. Silgar je bio odgovoran za stanje u kome se njihov klan nalazio. Kontinuirano obavljanje funkcije dugovao je samo inertnosti jedanaestorice koji su odlučivali o svemu. Iako se i sam ubrajao u njihove redove, Karm je imao ozbiljne namere koje će, ako bude sreće u njihovom ostvarivanju, doneti velike promene unutar organizacije. A i šire.

Onima koji bi ga poznali i pozdravili, mehanički je klimao glavom, sve dok tužno naselje nije ostavio za sobom. Trošne kuće ubrzo su se proredile i ustupile mesto obojenim fasadama i čistim ulicama čija su vijugava tela vodila do gradskog jezgra. Na pragu jedne od njih lenjo se odmarao gušter, puštajući da mu se nijanse boja prelivaju duž krljušti ugrejanih suncem. Radi isto što i većina budala u ovome kvartu.

Sudeći po masivnom peščaniku izloženom kraj Komandnog centra, nije mnogo kasnio. On ubrza korak, i presekavši put kroz jednu od sporednih ulica, nađe se pred sedištem klana. Veličanstvena trospratnica pripadala im je još od kada je naučnik Raden pre sto trideset godina dobio dozvolu da osnuje udruženje koje je ubrzo stalo rame uz rame sa konkurentima koji su imali i desetostruko duže tradicije. Bila bi velika šteta dozvoliti nesposobnima da tako nešto upropaste.

Vratar ga ljubazno dočeka.

„Na usluzi gospodine.“

„Da li su kolege stigle?“

„Gospoda vas očekuju.“

Hvala Bogu da su barem jednom u životu ozbiljni. Ležernost je bila toliko svojstvena članovima uprave, da nije bilo čudo što su sednice umele da im kasne po nekoliko sati. On potrča uz stepenice dok su ga portreti njihovih prethodnika nemo posmatrali sa zidova, i bez kucanja ulete u prostoriju u kojoj su ugovorili okupljanje. Četvorica poskočiše, iznenađeni upadom.

„Žao mi je ako prekidam zabavu.“

Dugački sto za sastanke bio je prazan, prisutni su stajali kraj visokog prozora. Bila je to mudra odluka. Iako obično članstvo nije imalo pristup spratu, nije trebalo rizikovati da radoznale uši čuju ono o čemu je trebalo da razgovaraju. Karm zagrli svakog od njih u znak pozdrava.

„Feno, Laete, Krone, Voslo.“

„Malo kasniš,“ primeti Kron.

„Zar je to postalo greh?“

„Samo ako sam ja taj koji čeka,“ našali se Voslo.

„Dugujem vam izvinjenje, prijatelji moji. Jeste li doneli kakav mudar zaključak u mome odsustvu?“

„Razgovarali smo o onome što se juče dogodilo,“ reče Voslo. „Posledice mogu biti veoma ozbiljne.“

„Posledice će biti ozbiljne, to je sigurno.“

„Karme, budimo pametni. Tako nešto se nikada nije dogodilo.“

Zar su zaista morali da budu toliko plitki? Trebale su mu godine da ih pripremi za ono zbog čega su mu bili potrebni, ali je i pored uloženog truda i dalje morao da im izigrava mentora.

„Da li sam rekao nešto što zvuči glupo?“

„Ne kažem. Samo...“

„Samo šta?“

„Ubijen je Zapovednik Odreda. To se može odraziti i na naše planove.“ Ostali ćutanjem potvrdiše Voslove reči. Želeo je da podvikne, ali se suzdrža svestan da ne sme dozvoliti da ih izgubi.

„Složiću se sa tim. Ubistvo Zapovednika je strašna stvar. Nimalo dobra za grad, porazna za društvo. Ali hajde da kao svi dobro stratezi pokušamo da u tome nađemo izvesne stvari koje nam idu u prilog.“

„Znam na šta ciljaš,“ reče Laet. „Razmišljao sam malo o tome.“

„U tvoje rasuđivanje nisam ni sumnjao dragi Laete. Ali, za razliku od tebe o tome sam razmišljao dosta. Hoćete li da čujete šta sam zaključio?“ Pitanje je podrazumevalo odgovor, te on ne čekajući nastavi. „Zapovednik je mrtav, a samim tim na upražnjeno mesto u Savetu dolazi njegov zamenik. Po zakonu on će tu ulogu obavljati sve dok se ne izabere novi vrhovni komadant Odreda. Čak i prosjaci znaju da se radi o priglupom kasu, koga je pokojni Tonas Minar zadržavao na toj funkciji samo zato što ga je sažaljevao. Takođe, kažu i da je bio najbolji sobar u Komandnom centru.“

„On je jedna od najvećih sprdnji Tarneka,“ ubaci se Kron. „Svi znaju da je jedino čime je zadužio službu glancanje Zapovednikovih čizama.“

„Tako je,“ prihvati Karm. „Ali ta sprdnja od juče sedi među onima koji nam kroje kapu i ima pravo glasa. A to je čini veoma moćnom. I ne samo to, oni koji su imali prilike da ga upoznaju, a i sam se ubrajam u te srećnike, znaju o kakvom se pojedincu radi. Ako se u obzir uzme njegova sujeta, zahvaljujući kojoj ga prezire većina kolega, nije teško povezati stvari i zaključiti da u ovom trenutku on sebe vidi kao legitimnog naslednika.“

„Nema šanse,“ usprotivi se Feno. „Postaviće nekoga od sedmorice Pesnica.“

„Siguran si?“ Osmehnu se Karm.

„Može sve lično da ih smeni. On sada ima potpuna ovlašćenja,“ reče Kron. „Čudilo bi me da to ne uradi već ovih dana. Da sam na njegovom mestu učinio bih tako, i postavio one koji će me podržavati.“

„Ako ima takvih,“ procedi Voslo.

„Svako se može kupiti, pogotovo danas,“ mirno zaključi Kron.

„Kako god bilo, opet je Savet taj koji vrši izbor,“ uporan je bio Feno. „Ako budala i predloži sebe, ostala četvorica će podržati Vladara koji neće biti za to. Klan nade, Klan stene i Zvezdani klan su njegove pristalice. Ostaje još Vrhovni Sveštenik koji nikada nije glasao protiv. Ishod je jasan.“

„U pravu si,“ potvrdi Karm. „Ali zaboravljaš jednu prostu stvar. Stotinama godina unazad Savet sve značajne odluke donosi jednoglasno. To je tradicija koja oslikava stabilnost. Ako bi u vezi ovako bitnog pitanja došlo do preglasavanja, Vladar bi ugrozio i poslednju slamku za koju se drži njegov uzdrmani autoritet. To je nešto što neće dopustiti.“

„Šta predviđaš?“ upita Kron.

„Ono što je očigledno. Čeka ih niz zasedanja gde će dati sve od sebe da ubede Zamenika da odustane. Želim im svu sreću u tome, Strontijeva glupost je tvrd oklop koji bi i Večnoprobuđeni lično, teško razbio. Ipak, ne mogu da ih žalim, jer je to ono što nam odgovara.“

„Ne vidim korist,“ reče Feno

„Zaboga pred nosom ti je,“ odbrusi Laet, pa pogleda u Karma. Ovaj mu dade znak rukom da nastavi. „Ako se bude odugovlačilo, a saglasan sam da je to veoma izvesna okolnost, posledice će se osetiti u svim strukturama. Ionako uzdrman Odred postaće još tromiji, Novi Zapovednik će bez sumnje dati sve od sebe da utegne stvari ali će stvoriti samo kontraefekat. Nezadovoljstvo će postati još veće.“

„To je za nas ogromna šansa da učvrstimo uporište među kasima, i izazovemo željeni efekat,“ zaključi Karm umesto njega. „Savet koji nije u stanju da održi red i mir u gradu ne zaslužuje da postoji. Naš cilj je da pobunimo narod i izazovemo prevremeno biranje, bolje od ovoga nismo mogli da tražimo. Čak će i Vladar morati da shvati da mu je u interesu da donese takvu odluku – to bi bio neslavan presedan, ali u moru sličnih je najbezazleniji. Tri stolice pripadaju političarima i biraju se direktno, jedna stolica pripada Crkvi, a na prvom zasedanju se proglašava Zapovednik čime se struktura zatvara. To je jedini način na koji može da postavi pravu osobu na čelo Odreda, i na to ga treba podstaknuti, dati mu povod. U sadašnjoj poziciji, bilo bi sramno da se odluči na takav korak, pogotovo zato što tri vladajuća klana to nikada neće prihvatiti. Zato njihov mandat mora da se okonča nemirima.“

„Svesni su da su izgubili poverenje građana,“ Reče Laet. „Mi smo najjači klan koji je trenutno van vlasti. Drugi su daleko slabiji od nas. Moći ćemo bez muke da potkupimo oba predstavnika koja bi pored nas ušla u igru.“ On se zakikota i pogleda u Fenoa koji uzvrati istom merom.

„Zaista ste opasni igrači.“ reče on.

„Mi Feno, mi smo opasni igrači. Ne potcenjuj sebe.“ podiđe mu Karm. „Hajde sada da vidimo kako stoje planovi za sutra.“

„Uprava će se održati s početkom treće trosatnice. Svi su potvrdili prisustvo, biće nas jedanaest.“ U Kronovom glasu bilo je zabrinutosti.

„Ne brini se, moj posao je da uredim da se to ne dogodi. Ko predlaže vanrednu tačku sastanka?“

„Ja ću predložiti.“ oglasi se Feno „I daću obrazloženje koje će potkrepiti Laet i Voslo.“

„Odlično,“ reče Karm

„Uvek se mogu javiti i ja.“ dopuni Kron „Pogotovo na tu temu.“

„Nadam se da neće biti potrebe, ali procenićemo. Treba biti efikasan i što brže preći na glasanje. Jeste li još jednom proverili pravilnike, ovo ne sme niko da nam ospori.“

„Sve je provereno. Stvar je prosta ako imamo većinu. Morali bi da uspemo.“

„Uspećemo prijatelji moji, uspećemo.“ Karm ih još jednom privuče u zagrljaj „Više nas ništa ne može u tome sprečiti.“

---

Svaka sumnja u odlučnost njegovih saučesnika, nestala je nakon što je napustio zgradu Odabrao ih je dobro. Nisu se odlikovali naročitim vrlinama u odnosu na druge. Prilikom odabira vodio se jednostavnim principom pohlepe koja je bila svojstvena svakom od jedanaest članova uprave klana, uključujući i njega. T__u nema ništa loše, jake želje nam daju snagu. Skromnost je bila odlika slabića, opravdanje onima koji nisu imali hrabrosti da se bore za sebe.

Nakon što se uverio da je za sutrašnji sastanak strategija spremna, čekalo ga je još važnih poslova. Trebalo je osigurati nekoliko pratećih momenata od kojih im je zavisio uspeh. Obuze ga snažno uzbuđenje zbog bliskosti trenutka koji je tako dugo čekao. Sama pomisao na sutrašnji ishod mamila je osmeh, i on lagano dodirnu kožnu vrećicu koja mu se nalazila pod bluzom. Sve je tu. Vreme koje je nepobitno dolazilo moglo bi iziskivati velike troškove. Bio je spreman na sve.

Put ga je vodio na suprotan kraj grada. Spustio se laganom nizbrdicom, srećan zbog činjenice da ne mora da obraća pažnju na prolaznike. Ovde nije bilo onih koji bi želeli da mu se obrate, i to beše dobro jer nije bio raspoložen za isprazne razgovore sa sirotinjom. Imali su ga predugo, i sigurno će biti tako još neko vreme dok mu ne posluže svrsi. Za danas je norma ispunjena. Stvar na kojoj je radio uzela je danak – njegovi živci nisu bili čvrsti kao nekad, i u nekoliko navrata se desilo da zatekne sebe u neljubaznosti. To nije bilo dobro jer su prosti kasi, za razliku od njihovih dobrostojećih komšija, mileli Tarnekom poput gamadi, naročito u pijačnim danima. Njihova brbljiva usta bila su mu potrebna za sasvim drugačiju svrhu od kaljanja vlastitog ugleda.

Gužva je bila neuobičajena, i on umalo promaši skretanje kada je stigao do kružnog prstena. Žila kucavica svih puteva – opasavala je granitne bedeme palate a mnoštvo ulica koje se slivalo u nju vodilo je u različite delove grada. Tri velika kogara lenjo su žvakala trnje, dok su njihovi gospodari razgovarali među sobom. Još jedan luksuz koji retko koristim. Tarnek je bio prevelik, a dozvolu za jahanje reptila mogao je imati samo ograničen broj kasa. Ovo je bitno otežavalo kretanje, pogotovo ranije dok je svaki stanovnik radio. Karm je ovakvu odluku smatrao mudrom – proizvodila je izolovanost koja je otežavala nepoželjne oblike organizovanja. Čak i danas, kada je želja za opstankom terala stanovništvo daleko van svojih domova, njeni su efekti bili primetni. Stoga nije bilo čudno što su sva prenoćišta vrvela od onih koje bi zatekla noć.

Karm odjednom poželi da više ne pešači. Iz kutijice koju je uvek nosio sa sobom mogao je da izdvoji dva prsta melema i plati sebi prevoz do Astronomske akademije. Realno, šanse da izazove bilo kakvu sumnju bile su male, ali ipak nije smeo da rizikuje privlačeći pažnju. Jahači vešto spaziše njegovu nedoumicu, te prekinuše svoj razgovor uz naklon. Ne danas, pomisli Karm, i tugaljivo pogleda zmijoliku glavu snažne zveri. Blago tebi, ti samo žvaćeš i trčiš tamo gde ti kažu. Sunce je bilo visoko na nebu, i on pomiren sa činjenicom da će morati da produži peške, nastavi svoj put.

Nepunih sat vremena kasnije, ispostavilo se da je postupio mudro. Krov akademije bio je pun posmatrača koji su kroz bojeno staklo posmatrali svod. On kroči u zgradu, smesta se zaputivši prema neuglednim vratima koja bi neiskusno oko teško uočilo iza debelih stubova sa iscrtanim zvezdanim mapama. Tiho pokuca jednom, pa uđe ne čekajući odgovor.

Pelon je sedeo za okruglim stolom, koji je ispunjavao gotovo čitav prostor, zadubljen u nešto što je pomoću neobičnih instrumenata crtao na velikom komadu hartije koji je imao pred sobom. On nesigurnom rukom prvo dovrši jednu od bezbroj linija pred njim pa tek onda podiže glavu.

„Stigao si.“ , reče umesto pozdrava.

„Jesam.“ Ne čekajući da ga ponudi Karm se spusti na jedinu slobodnu stolicu. „Nadam se da te ne prekidam u nečemu važnom,“ slaga on.

„U redu je.“ , njegov domaćin beše ljubazan ali ne i srdačan. „Radim neka merenja.“ Karm nikada nije pridavao značaj astronomiji. Od nebesa je bilo daleko bližih stvari, koje su uticale na život.

„I, šta nam govore zvezde?“ upita ne krijući porugu.

„Ništa dobro.“ odgovor beše hladan. „Razmislio sam o tvojoj ponudi.“

„Mislio sam da je razmišljanje gotovo i da imamo dogovor.“

„Imamo ga. Samo bi trebalo da razmotrimo cenu.“

Nisam iznenađen, pomisli Karm, ali ipak napravi takav izraz lica.

„Cenu? Oprosti mi, malo sam zbunjen ovih dana. Smeo bih se zakleti da je i ona bila ugovorena.“

„Ponovo. Moraćeš da ponudiš više.“

„Koliko više?“

„Duplo.“

Karm podiže ruke kao da želi da se odbrani od napada. Ako pokvarenjak želi da igra igru, onda će je i dobiti.

„Pelone, budi razuman. Tražim samo da ne dođeš na sutrašnji sastanak, to je sve. Ne bi ti bio prvi put.“

„To nikada do sada nije bilo traženo od mene. Jedno je kada izostanem zbog svojih obaveza, a sasvim drugo...“

„Kada te plaćaju za to,“ oštro ga pogleda Karm. Priču o obavezama mogao je slobodno da zadži za sebe. Pelon je bio član uprave ali i okoreli kockar. Njegove razuzdane partije uvele su ga u strašne dugove. Zato je i predstavljao sigurnu metu.

„Očekuješ da učinim ono što tražiš, a da pritom ne postavljam pitanja. Shvati da to košta.“

„Shvatam. Dobićeš tri rubina, smatraj to velikodušnim sa moje strane.“

„Četiri ili ništa.“

„Nepošten si.“

„Kaže mi kas koji podmićuje kolegu iz klana.“. Karm se nasmeja na ovu opasku. Mogao je da blefira, pohlepnik bi sigurno naseo na prvu udicu, ali bio je isuviše nestrpljiv da okonča sve pripreme koje su ga čekale. Umesto da ispolji svoju trgovačku veštinu, on pristade.

„Neka bude. Ali upamti, nema nikakvih izmena. Ispuni svoj deo dogovora, i što se mene tiče, više nikada ne moramo razgovarati.“

„Imaš moju reč.“

„Zašto me to brine?“ odvrati on i zavuče ruku u nedra, naslepo izbrojavši kamenje. Rubini zazvečaše na stolu.

„Samo dva?“

„Ostatak ti sleduje nakon zasedanja.“

Pelon pomirljivo slegnu ramenima, pa hitro skloni mito u džep. „Ako tako želiš.“

Preskočivši pristojnost, Karm ustade i napusti ga bez pozdrava.

Te večeri, sedeo je kraj prozora i posmatrao usahli vodoskok koji je nekada dominirao dvorištem. Skulptura krojača, najpoštovanije manifestacije Večnoprobuđenog, ovekovečena u kamenu podizala je svoje žezlo ka zvezdama. Umesto vode, već dugo je oslobađala samo nemi krik. Trebalo bi da naredim da se popravi, bilo je šteta odreći se prizora koji je nekada predstavljala. Nemam vremena, nikada nemam vremena.

Beše iscrpljen, toliko da mu se činilo nemogućim izdržati ono što ga je čekalo sutra. Sve je delovalo drugačije, dok se pripremao. Sada kada se nalazio nadomak realizacije, obuzimale su ga crne misli. Šta ako me izdaju? Ako se Pelon ipak pojavi ili otkrije da sam ga potkupio? On odmahnu glavom, pa sklopivši oči ponovo sabra sve utiske pokušavajući da pronađe slabu tačku plana. Nije je bilo. Ove noći će i poslednja karika biti postavljena na svoje mesto, ukoliko se to već nije dogodilo. Platio je veliku cenu za nju, neuporedivo veću nego što je bio slučaj sa odsustvom kockara. Nije bio srećan, ali drugačiji izbor nije postojao.

Kontrolišem pet od jedanaest glasova. Pelon neće doći, tako da ostaje još pet na njihovoj strani. Neko je morao biti uklonjen.

Valer se nametnuo sam, njegova kuća bila je najpristupačnija za ono što je trebalo da se učini. Na kraju, nije on bio taj koji je odabrao žrtvu. Prilikom dogovora, rekao je da mu je svejedno. Glas je glas, bitno je samo da bude jedan manje. Nije smeo da pretera sa podmićivanjem. Bog mu je svedok da se teškog srca obratio tamnoj strani zakona. Morao je da stekne saveznike, kako u onom što će se dogoditi sutra tako i u poslovima koji su tek trebali da dođu na red, i o kojima niko osim njega i njegovog mračnog plaćenika nije slutio ništa.

Savladan umorom, lutajući kroz uzburkane misli, započeo je meditaciju.

---

Okrepljen je pozdravio zoru. Iznenađujuće smiren, dočekao je vreme polaska obavljajući uobičajene radnje, kao da se ne radi o najvažnijem danu njegovog ciklusa. Ni put kroz Severni prsten mu nije teško pao, čak je sa dvojicom besposlenih kasa razmenio nekoliko reči o religiji. Sve više ih je uzrok problemima pronalazilo u lakrdijaškom ubeđenju u skori kraj sveta. Dokle god su takve priče u sebi sadržale kritičke poglede na vlast, nije imao ništa protiv. Ako ostvari namere, jedna od prepreka bi mogla biti Crkva. Bilo je dobro znati da je i njen autoritet postao klimav.

Tek nakon što je kročio u veliku salu, on iznova postade svestan težine svojih namera.

Feno i Voslo sedeli su jedan kraj drugog i tiho razgovarali gledajući u papire pred sobom. Komentarišu temu sastanka, to je dobro. Silgar je sazvao upravu dan uoči ubistva Zapovednika, i predložio samo jednu tačku – zaključak o stanju u Tarneku. Događaj koji se u međuvremenu odigrao, išao je u prilog njenom značaju, ali ta rasprava bila je besmislena. Čemu njihov zaključak, kada se ništa ne pitaju? Sprema se za kampanju, pomisli Karm, iskusno ali i nedovoljno. Kron je šetkao u krug, povremeno bacajući pogled kroz prozor, ne pokazujući da je primetio njegov dolazak. Nervozan je, mogao bi da upotrebi barem zrno samokontrole. On sede kraj Laeta, koji ga srdačno pozdravi, kao da se nisu videli dugo vremena. Odlična gluma. Silgar mu klimnu glavom i on uzvrati. Kraj njega je sedeo njegov miljenik Tokas koji mu uputi beznačajan pogled, pa nastavi da izigrava posvećenost u čitanju onoga što im je služba klana dostavila pre početka sastanka. Kada se pojaviše Rul i Dezis, on umalo podseti Silgara da mogu da počnu, ali se na vreme ugrize za jezik. Čeka Pelona i Valera, on ne zna da neće prisustvovati. Možda je trebalo da se pobrine za još jednog, bio bi sigurniji. Ali kako? I ono što je postigao, bilo je neverovatno. Taktika je krhka stvar, svako preterivanje moglo je dovesti do urušavanja. Vreme je proticalo sporo, i on nađe da je naročito teško glumiti opuštenost. Kako li se osećaju ostali? Kašnjenja su bila uobičajena. Ipak, Silgar će morati da u jednom trenutku proglasi početak. To se i dogodi nakon što probiše čitav sat.

„Naših kolega još uvek nema.“ konstatova on, „A vreme prolazi.“

„Nema ih predsedavajući.“ Tokas mu uputi snishodljiv pogled.

„To nije dobro. Danas je pred nama važno pitanje.“ Kao da želi da dobije na vremenu, Silgar je otezao svaku izgovorenu reč.

Odložiće zasedanje, panično pomisli Karm. Na to nije računao.

„Predlažem da počnemo.“ reče Voslo. „Ima nas dovoljno za odlučivanje.“

„Slažem se,“ kratko potvrdi Dezis. Nikada se nisu voleli, ali Karmu dođe da mu se zahvali.

„Šta misle ostali?“ upita Silgar. Svi klimnuše glavama mrmljajući. „Onda dobro, neka bude.“ Predsedavajući se uspravi u stolici „Proglašavam otvorenim devedeset i treći sastanak uprave Radenovog klana. Konstatujem da je prisutno devet članova, što nam daje mogućnost da obavimo svoju dužnost. Braćo, neka nas vodi istina!“

„Istina!“ povikaše okupljeni.

„Sazvao sam sastanak sa veoma jasnim ciljem. Pred nama se nalazi ozbiljna tema. Već dugo vremena svedoci smo teškog stanja koje je obuzelo naš grad i smatrao sam da je krajnje vreme da zauzmemo čvrst stav o tome. Kako zbog nas, tako i zbog svih kasa čija je dobrobit jedini interes kojim se vodimo u radu.“

Prokletnik se ne pridržava protokola, gnev preseče Karmovu utrobu. To je njegova tipična bahatost. Silgar je često davao sebi za pravo da počne pre nego što bi uprava usvojila temu.

„Dočekali smo da nam obezglave Odred.“ Tokas je bio ljigavac. Kas bez trunke časti i stava, jedan od onih koji su se priklanjali svakome ko bi makar za pola stepenika bio iznad njih u hijerarhiji. „To je strašno.“

Silgar ga pogleda kao vernu životinju. „Potpuno se slažem. Verujem da smo svi još uvek u šoku. To je još jedna u nizu nesreća koje su nas snašle. Zato treba hladne glave da dozvolimo našoj savesti, da nam nametne ono oko čega bi svi trebalo da se usaglasimo. Moja zamisao je da...“

„Predsedavajući!“ oštro ga preseče Feno, „Nismo se izjasnili o temi sastanka.“ Tokas prevrnu očima i pogleda ka pretpostavljenom. Rul se nasmeja očekujući da mu se pridruže, ali čim utvrdi da nema podršku, lice mu poprimi ozbiljan izraz. Fenova reakcija bila je neuobičajena, iako je na nju imao pravo.

„Ako Feno misli da ovakva tema nema podršku u našim redovima, ja ću je rado staviti na proveru.“ Silgarove oči potamneše. Spadao je u kase koji ne trpe kritiku.

„Mislim da treba da poštujemo propise, upravo zbog važnosti rasprave i onoga što treba da proizađe iz nje.“ Feno beše lukav. Kao da sluti podvalu, Silgar nije skidao pogled sa njega. Napetost koja je zavladala, gotovo da se mogla opipati. Konačno, on prelomi.

„Dobro. Prvi sam za poštovanje reda. Nema razloga da ne uvažimo ovu beznačajnu zamerku, iako smo izgubili dovoljno vremena čekajući početak.“

„Nema veze, neka mu bude.“ progunđa Tokas, dovoljno glasno da bi ga mogli čuti.

„Predlažem članovima uprave da se izjasne o temi današnjeg zasedanja, koja glasi...“ on pogleda u papir kako bi izrekao tačnu formulaciju, „Donošenje zaključka o konkretnom delovanju Radenovog klana povodom trenutnog stanja u Tarneku.“ On podiže ruku ne pogledavši ostale. „Ko je za to da usvojimo...“

„Predsedavajući koristim svoje pravo da proširim današnju temu,“ Feno nije odustajao. Neću ti ovo nikada zaboraviti, zakle se Karm u sebi. Borbenost obično mirnog kolege bila je prijatno iznenađenje. U budućnosti bi mogao češće da se osloni na njega.

„O čemu ti to?“ Silgar nije skrivao razdraženost.

„Moje je pravo da proširim temu sastanka, ukoliko za to postoji saglasnost,“ odgovori on.

„E pa, smatraj da ne postoji! Ovo ima prioritet nad svime što ti može biti na umu. Ako ti je do trabunjanja zakazaćemo posebno okupljanje, današnji termin je popunjen. Nema prostora!“

„Uz sve poštovanje predsedavajući, mislim da uprava treba da glasa o tome.“

Silgar lupi šakom od sto. „Šta te je obuzelo Feno? Grad se raspada a ti nas maltretiraš sa formalnostima!“

„Može li stvar malo da sačeka?“ Tokas pokuša da umiri situaciju. „Ovo danas je zaista bitno, i rasprava će sigurno potrajati.“

„Ne može.“ odbrusi Feno. „Zahtevam proširenje.“ Pogledi prisutnih leteli su sa jednog na drugog sagovornika.

„Hajde onda! Izvoli pa predloži, slušamo te!“

Bilo je to ono što su čekali. Predlagač je imao spreman tekst.

„Predsedavajući, članovi uprave, tražim da se tema koja je danas pred nama odbaci. Umesto toga, kao prvu temu sastanka uprave predlažem smenu predsednika Radenovog klana, a kao drugu, sasvim logično – izbor novog predsednika.“

Zavlada muk. Ne obazirući se na reakcije Feno nastavi. „Poštujući vaše vreme, pozivam se na pravilo međusobne zavisnosti predloga i insistiram da se o njima glasa objedinjeno.“

Tišina potraja još samo trenutak, a onda nastade potpuni metež. Karm nije mogao da razabere šta govore oni koji nisu mogli da slute šta se pripremalo, ali znao je da mu njihove reči ne idu u prilog. Nervoza se uvukla i u njegove saučesnike, i sami su delovali kao da ne znaju o čemu je reč. Feno se razotkrio, imao je još trojicu u rukavu. Samo da me ne izdaju, pomisli, ali već narednog momenta mu Silgarovi povici skrenuše pažnju sa strepnje.

„Mir! Mir!“ urlao je toliko da su ga sigurno čuli i sprat niže. Neko iz službe proviri na trenutak, i uplašeno zalupi vrata. „Smirite se!“. Ustao je sa svog mesta pridržavajući se za ivicu stola. „Znači spremio si nam prevrat! Kako te nije sramota?“

„Sram te bilo!“ uzviknu Tokas.

„Ovo je nečuveno!“ dobaci Dezis.

„Pustite ga!“ naredi Silgar. „Ako je to ono što te čini srećnim Feno, neka ti bude. Ali pošto se toliko pozivaš na pravila, da li bi bio ljubazan da nam obrazložiš svoju sramotu?“ očigledno je poznavao propise, odjednom rešen da ih se po prvi put u karijeri i pridržava.

„Naravno predsedavajući. Smatram da ste u svome dugogodišnjem obavljanju ove važne funkcije, nebrojeno puta povredili propise, disciplinu i pokazali primetan nemar prema klanu kojim ste dužni da upravljate. To se videlo još pre sedam godina, kada smo izgubili pravo na mesto koje smo uživali u Savetu grada. Uprkos tome, ukazano vam je poverenje koje tokom ovog dugog perioda niste uspeli da opravdate. Klan je obuzela kolotečina, i ne postoje nikakve naznake da nas čeka vedrija budućnost. Dan kada će Tarnek ponovo birati svoje predstavnike, iako to možda ne deluje tako, veoma je blizu. Nužno je da učinimo poteze, koji će u ovom poslednjem trenutku uzdignuti našu organizaciju i vratiti joj snagu koju je nekada posedovala.“

„To su gluposti.“ odmahnu on. „Klevete! Tokase, šta ti kažeš?“ on prozva svog poslušnika iako se nije javio za reč. Kada je progovorio, glas mu beše pun straha.

„Moram da izrazim veliko razočarenje našim kolegom, koji nas je sve šokirao drskošću. Ne treba da spominjem koliko je naš poštovani predsednik Silgar cenjen u Tarneku, i koliko nam kasa prilazi kako bi se priključilo...“

„To su gluposti.“ grmnu Laet. „Svi znamo da je broj pristalica manji nego što bi trebalo da bude.“

„Mi smo najomiljeniji klan među kasima!“ dobaci Dezis. „Prošetaj malo gradom pa ćeš se uveriti!“

„I kakve to veze ima sa našim predsednikom?“ oštro ga upita Laet. „Da nije on zaslužan za to? Jedino čemu možemo da zahvalimo našu poziciju jeste sećanje naroda na ono što smo nekada bili i činjenica da od prošlog mandata ne predstavljamo vlast.“

„Ne ubacujte se! Tražili ste red i poštovaćete ga! Kolega je govorio, Tokase dovrši, molim te.“

„Dovršio sam... predsedavajući.“ on zbunjeno obori pogled. „Vi ste najbolji među nama, i treba da nas vodite dok ne odete u Kulu.“

Laet i Kron se grohotom nasmejaše i Karm im se pridruži. Pogled mu zastade na Silgaru koji ga je besno posmatrao.

„Karme, mogu da primetim da i ti imaš interesantan stav o mome radu.“ Trebalo je još malo da sačekam. Nisam morao da se razotkrijem. Sada je bilo važno da ostavi utisak na prisutne.

„Predsedavajući, bilo bi mudro da ozbiljno shvatite ono što nam je Feno predložio. Ovakve stvari zahtevaju pribranost, a vi ne odajete takav utisak.“

„A vi ste ti koji ga odaju? Napravili ste lakrdiju od ovog skupa.“ dobaci glas. Karm se okrenu u njegovom pravcu pa nastavi.

„Rule, da hoćeš malo da razmisliš o svojim rečima sigurno bi uvideo da je ovo najozbiljnija sednica uprave koju smo ikada održali. Ima li ičega lakrdijaškog u predlogu koji je stavljen pred nas? Ako ima, molio bih te da nam skreneš pažnju.“

„Činite prevrat.“

„Zaista? Nisam znao da se naš klan i uloge pojedinaca u ovim redovima tako doživljavaju. Predsednik nije nikakav vladar da bismo činili prevrat. Mi tražimo samo njegovu smenu, i u tome nema ničega što ne spada u pravilima propisanu proceduru.“

„Vrlo dobro znaš na šta sam mislio.“

„Znam. Štitiš onoga koji preti da nas upropasti. Učestvuješ u sprečavanju onih kojima je još uvek stalo do klana, da se izbore za pravo koje je utkano u njegove temelje još od kada ga je čestiti Raden osnovao.“ on se ponovo okrenu prema Silgaru „Molim vas da glasamo, shvatite da nam to ne možete uskratiti.“

Silgar, koji u međuvremenu beše ponovo seo, nervozno je preturao po papirima pred sobom. Bio je spreman je da se uhvati za svaku slamku, koju bi mu pružio pravilnik. Sada je kasno za to.

„Glasaćemo Karme.“ odgovori on. „Ali nekom drugom prilikom. Proglašavam prekid sednice, a o održavanju sledeće ću vas blagovremeno obavestiti.“ Dezis zapljeska rukama. Bio je red da se Feno ponovo oglasi.

„Greška predsedavajući, ne možete to da učinite.“

„Imam pravo da raspustim skup ukoliko procenim da postoji potreba. To sam upravo i učinio.“

„Prvo nam predložite.“

Shvativši kuda to vodi, Silgar nemoćno odmahnu rukom. Bio je na rubu očaja.

„Predlažem da se sednica uprave prekine zbog narušene radne discipline. O terminima njenog nastavka obavestiću članove uprave u roku od dva dana. Molim vas da se izjasnimo, ko je za ovaj predlog?“

Na trenutak ne beše reakcije, a onda se podigoše ruke. Tri!, gotovo uskliknu Karm. Tokas, Dezis i Rul, zajedno sa predsednikom nisu imali potrebnu većinu. Uspeo sam! Sada je trebalo biti brz. Pogled predsedavajućeg uzaludno je lutao, odbijajući da prihvati poraz. Kada spustiše ruke, on jedva čujnim glasom postavi sledeće pitanje.

„Ko je protiv?“. Karmova ruka beše poslednja od pet. Gotov je! Kako sam samo mogao da sumnjam u njih?

„Konstatujem da je predlog odbijen.“

„Ako smo okončali raspravu, predsedavajući ja vas molim da se izjasnimo o predloženim temama.“ reče Feno.

„Budite razumni, povucite predlog!“ zavapi Rul, očigledno se plašeći posledica. „Ne moramo ovako da rešavamo probleme. Razgovarajmo!“. Niko ga ne udostoji odgovora.

Silgar nije imao izbora. Tokas pokuša da nešto kaže ali on ne obrati pažnju. „Pristupimo glasanju.“ potom kao da se nečega setio on pogleda u Fenoa „Niste nam rekli koga predlažete umesto mene?“

„Kandidat se imenuje tokom rasprave, toliko bi trebalo da znate. Ali, ako vas baš zanima, to je Karm“. Nekima se ote zvuk iznenađenja. Mislili su da će Feno predložiti sebe. „Ne gledajte me tako, ne postoji bolji među nama. Da su vam sujete malo manje, odavno biste i sami to uvideli. On uživa ogromno poverenje građana, i pod njegovim vođstvom ćemo, sasvim sigurno, zabeležiti istorijsku pobedu.“

„Svojom glupošću ćete nas dovesti do istorijskog poraza.“ reče Dezis.

„Žao mi je što ne uviđaš koliko grešiš. Vreme će ti pokazati. Sada bi bilo dobro, ako bismo napokon glasali.“

„Onda učinite to već jednom.“ Procedi Silgar. „Ko je za?“

Ishod je bio sasvim očekivan i Karm se oseti moćnijim nego ikad. Nakon što teme behu usvojene, situacija u sali bila je čudnovato mirna. Slomili smo ga. Očigledno u šoku, Silgar rutinski oglasi početak zasedanja, ali u njegovom glasu više ne beše ni trunke žara.

„Proglašavam otvorenim devedeset i treći sastanak uprave Radenovog klana. Prisutno je devet članova, pa možemo da obavimo dužnost. Neka nas vodi istina.“

Ovaj put, otpozdraviše samo njih petorica. Pristalice uzdrmanog predsednika, ćutale su oborenih pogleda.

„Teme smo čuli, pa možemo pristupiti njihovom razmatranju. Prva od njih jeste predlog smene aktuelnog predsednika klana, odnosno mene. Ako mi dopuštate, prvi bih se oglasio.“ Ne čekajući odobrenje Silgar nastavi „Svestan sam da ste čvrsti u svome nastojanju da počinite veliku grešku. Nemam nameru da se pravdam, niti da vas odgovaram. Želim samo da zamolim manjinu ovog skupa, koja je uspela da sačuva razum, da se ni po koju cenu ne upuštaju u diskusiju. Čuli smo sve što je trebalo, i nema svrhe rasipati reči tamo gde ne mogu naići na odjek. Sačuvajmo dostojanstvo. Budite sigurni da kakve god promene donelo današnje ludilo, one neće potrajati dugo. Od mene toliko, da li još neko želi reč?“

Tišina. Odzvonilo ti je bedniče, ti si samo ružna istorija.

„Ako se niko ne javlja, predlažem da...“

Vrata se otvoriše. Nešto se pokrenu u Karmu i on pomisli da će mu glava prsnuti od onoga što je ugledao. To ne može biti! Ovo se ne dešava! On potraži svoje saveznike, ali na njihovim licima ne beše ničega što bi ga umirilo. Propast! Ne sada, zaboga!

Valer i Pelon, kao da su okolnosti sasvim normalne, priđoše stolu i smestiše se na predviđena mesta.

„Oprostite što kasnimo.“ Obrati se Valer predsedavajućem. „Imali smo izvesne komplikacije prilikom dolaska.“ Stanje u kome se nalazilo njegovo odelo, nagoveštavalo je njihovu prirodu. Pelon se takođe izvini, i prezrivo pogleda Karma..

Šestoro!, gotovo zakuka on. Sada ih je šestoro!

---

Povratka se nije sećao, znao je samo da ga je neko od službenika dopratio do kuće. Sve što je gradio, svaka šansa koju je sa mukom sebi otvarao, propalo je. Prevaren sam. Bio je žrtva sopstvenih principa. Prijateljstvo, u koje nikada nije verovao, izdržalo je ispit. Onaj drugi deo plana, trgovački, stajao ga je svega. Pošteno sam platio. Odakle Pelonu hrabrosti da ga obmane? Nije gajio iluzije, bio je potpuno svestan da ne predstavlja oličenje straha kod drugih. Ali rubini, odakle jednom kockaru smelosti da odbije tako veliku nadoknadu? Čast? Nije bilo govora o tome. A Valer? Nadao sam se da je već mrtav, a oni su pustili da im pobegne. Možda su ga namerno i oslobodili? Ne, to je glupo, u tom slučaju ga ne bi ni zarobljavali. Možda su hteli da me upropaste, da me puste da verujem kako imam većinu pod kontrolom? Sigurno da je to u pitanju. I kockaru su ponudili veću sumu da me proda, kako bi drugačije obojica došli zajedno na sastanak?

„Očajavaš li?“ glas dođe odnekud iza njega.

Karm skoči. Pod slabim osvetljenjem sobe, jedva je prepoznao priliku. Nikada ga nije video u takvom izdanju. Umesto gizdavih krpica, kao da je bio odeven u senku.

„Ti! Kako se usuđuješ da dolaziš...“ on krenu ka njemu sa snažnom željom da se obračuna.

„Polako trgovče!“ sečivo zablista za pojasom. „Znam da nisi imao prijatan dan, ali stvari uvek mogu da postanu gore.“

Karm zastade. Bio je sluđen , ali ne i glup. „Šta hoćeš?“

„Da ugovorimo posao.“

„Posao? Sa tobom?“

„Sa nama.“

„Mora da si lud.“

„Smiri se. Znam kako ti izgleda, ali mogu da objasnim.“

„Dozvolili ste da vam Valer pobegne. Šta tu ima da se objašnjava?“

„Mnogo toga. Za početak, on nije pobegao. Pustili smo ga da ode.“

Karmova reakcija ovaj put je izostala. Samo je stajao, i posmatrao uljeza.

„Hoćeš li sesti, molim te? Sigurno će te zanimati ono zbog čega sam tu.“ On posluša, kao da je gost u sopstvenoj kući.

„Morali smo da ga oslobodimo, desile su se neke stvari koje su bitno promenile naše izglede za uspeh. Veruj mi, koliko god čudno zvučalo, da je to i u tvome interesu.“

„Ja više nemam interes. Sve ste upropastili.“

„Grešiš. Spasili smo stvar.“

„Kako?“ upita on.

„Strontije, zamenik stradalog Zapovednika, preuzeo je vođstvo nad Odredom. To verovatno znaš.“

„Sasvim normalno. I očekivano. Takav je zakon.“

„Tako je. Samo, nevolja je u tome što je kasno sinoć okupio sve Pesnice i predstavio glavnog osumnjičenog za atentat. Radi se o organizaciji.“ Videvši izraz na sagovornikovom licu, on se osmehnu, ali to nimalo ne ublaži njegov preteći izgled.

„Vi ste ga ubili?“ prošaputa on.

„Naravno da nismo, bila bi to ludost. Nažalost, zakon ne deli ovo mišljenje. Gad nam je iz nekog razloga smestio, i već sada smo, sasvim sigurno, omiljena lovina svakog pravdonosca.“

„Zašto bi to učinio?“

„Ne znamo, to je ono što nas najviše buni. Do sada smo se dobro skrivali. Malo je kasa koji mogu da stupe u kontakt sa nama, to dobro znaš.“ Sebe su nazivali Crnim bratstvom, i Karm je morao žestoko da se pomuči pre nego što je uspeo da ih kontaktira. Mislio sam da su roba, poput ostalih. Tu grešku, skupo je platio.

„Onda je i vama odzvonilo.“ Ovo nije bila velika uteha, ali je prijala kao saznanje.

„Možda. Ali, ne bih bio toliko siguran. Još uvek postoji način da situaciju okrenemo u svoju korist.“

Trgovac zausti da mu odgovori, ali se ipak predomisli. Nešto je bilo sumnjivo.

„Zašto mi ovo govoriš? Zbog čega bi trebalo da me zanima?“

„I tvoja glava je u pitanju.“

„O čemu ti to?“

„Karme, potreban nam je kas poput tebe. Više nego ikad.“

„Pa ti si stvarno lud. Platio sam vam pošteno za uslugu, a vi ste učinili sasvim suprotno. Zbog vas sam pretrpeo poraz, i bog zna kakva me sudbina čeka.“

„Na to pitanje ću ti odmah odgovoriti. Verovatno spaljivanje. Malo slobodne rekreacije na zidinama. Imaćeš prilike da upoznaš Čuvara.“

„Ne pričaj gluposti. Niko nije pogubljen zbog klanovskih previranja.“

„To ni ne tvrdim. Tvoj greh je daleko ozbiljniji.“

„Ne razumem.“

„Valer je bio na rubu očaja. Preklinjao je za svoj život. Da smo saznali za Zamenikovu odluku samo malo kasnije nego što je to bio slučaj, verovatno bi bio skraćen za glavu. Međutim, sudbina je htela drugačije.“

„Oslobodili ste ga jer ste osumnjičeni za ubistvo Zapovednika?“Još uvek nije mogao da shvati.

„Tačno. I ne samo to. Sve smo mu priznali. Opisali smo tvoje namere do najsitnijeg detalja. Od toga kako si okupio svoju zavereničku grupicu, pa do trenutka kada si nas unajmio da ga ubijemo.“

„Pretpostavljam da mu niste otkrili sopstvene ambicije?“

„Naravno.“ Osmehnu se senka. „Ne mora baš sve da zna. Zašto otkrivati detalje koji se još uvek mogu ostvariti? Zaustavili smo se na tvojoj želji da upravljaš Radenovim klanom.“

„A ono posle?“

„Kao što sam već rekao, to se još uvek može dogoditi.“

„Ne gaji iluzije, sve je upropašteno. To znam bolje nego ti.“

„Ako je propao način, ne znači da je i cilj.“

„Zaista si optimista. Pričaš gluposti.“

„Počni da veruješ u njih. Ugledaj se na svog prijatelja Valera. Njemu nije bilo teško da prihvati da si ti jedan od vođa našeg bratstva. Čak je obećao da će upotrebiti svoja poznanstva kako bi nas zaštitio od tvoje odmazde.“

„Niste valjda...“

„Trebalo je da vidiš kako glumimo pokajnike.“

„Nikada vam neće poverovati. Nemate dokaze...“

„Zaista? Veruj mi, ova raskošna vila već skriva mnoge izdajničke detalje na koje će Odred sigurno nabasati. Čudi me da već nisu ovde. Ali, ako i dalje sumnjaš, postoje i svedoci. Moji kasi već razgovaraju sa tvojim zaverenicima. Njihove metode su odlične, pomoći će im da te sagledaju na potpuno novi način.“

Karm zagnjuri glavu u ruke. Zar je moguće da je do ovoga došlo?

„Šta hoćete od mene?“ Nalazio se na rubu očaja. Do pre nekoliko sati, imao je konce u rukama, a sada se osećao jadnije i od Silgara pred smenom.

„Ne previše. Tvoju reputaciju i bogatstvo koje poseduješ. Iskreno, ovo drugo možemo i sami da preuzmemo, međutim bilo bi šteta prepustiti te smrti.“

„Smestili ste mi da bi me opljačkali.“

„Veliki ciljevi zahtevaju velika sredstva. Na početku sam ti rekao, shvati ovo kao poslovnu ponudu. Pridruži nam se, jer imamo velike planove za ovaj grad. Imaš izbor, ali da sam na tvom mestu, ne bih razmišljao ni trenutka. Pružamo ti šansu za novi početak, poslednju priliku da nastaviš svoju borbu. Narod te voli Karme, još uvek možeš da uspeš.“

Vi me sprečavate u tome, pomisli on. Bio je nadigran kao nikada do tad. Možda je sve bilo pretvaranje, ali više nije imao smelosti da rizikuje.

„Šta će se desiti ako odbijem? Gotov sam, zar ne?“ upita više mehanički, svestan da nema kuda.

Posetilac priđe, i čučnu kraj njega. Kretao se tiho poput noći.

„U tom slučaju, budi siguran da je vatra najbolja stvar koja može da ti se desi.

PRETHODNO OBJAVLJENO:

Prolog
Prvo poglavlje
Drugo poglavlje
Treće poglavlje
Četvrto poglavlje
Peto poglavlje

Izvor slike: www.pixabay.com