Roman "Zidovi Tarneka" predstavlja prvu knjigu u serijalu "Vetrovi ciklusa" a iako je objavljen na drugim jezicima (u elektronskoj formi) do sada nije objavljen na srpskom jeziku. Nakon nekoliko neuspelih pokušaja dogovora sa različitim izdavačima, gotovo sam odustao od njega, međutim u međuvremenu se dogodio Steemit tako da ga sada u nastavcima objavljujem na blogu radujući se svakom čitaocu koji odluči da mu posveti pažnju.

Za one koji razmišljaju da li da se upuste u priču, sledi kratak blurb:

"Zidovi Tarneka" je roman epske fantastike, koji opisuje nemilosrdnu političku, klasnu i versku borbu unutar zidina izolovanog grada Tarneka, čiji se, uslovno rečeno, besmrtni stanovnici, po prvi put susreću sa značajnom opasnošću od nasilnog ili biološkog okončanja života. Izdaje, zavere, spletke, kriminal, korupcija, prinudni savezi, terorizam i ostale pošasti svojstvene društvenim uređenjima pred raspadom, izuzetno su uverljivo preslikani iz stvarnog života na zatvoreni sistem grada. Prvo romanopisno delo Gorana Segedinca, poznatog po kratkim proznim ostvarenjima iz domena fantastike, donosi dinamičnu, maštovitu priču prepunu junaka suočenih sa velikim preprekama, izazovima ili iznenadnim prilikama, a njihove odluke i transformacije, podsetiće vas na mnoge ličnosti iz javnog i političkog života. Ovo delo predstavlja fikciju savremenog doba - ali i njegovu smrtno hladnu kritiku.
Dragoljub Igrošanac, urednik sajta Art-anima.com.

Linkove do prethodnih fragmenata, potražite na kraju teksta. Hvala vam od srca!

---

DEVETO POGLAVLJE

„Politika je trulež bez smrti.“
-Rugalica.

Karmu je nedostajalo sunce. Skrivanje ga je izluđivalo, iako je znao da postoji mnogo opravdanih razloga zbog kojih nije smeo da češće izlazi na površinu. Bio je prepoznatljiv, i iako je Severni prsten za njega bio najbezbedniji deo grada, uvek je postojao rizik da bi mogao biti otkriven i uhapšen.

Ispred jedine prostorije koja je u podzemlju posedovala vrata, stražarila su dvojica. Njihova svrha više se ogledala u sprečavanju Crne braće da svojim posetama ometaju Glavu, nego što mu je pretila realna opasnost od napada. Ovde mu niko ne želi zlo. Ako se ikada nađu u opasnosti, ona će doći odozgo.

Sigurnim korakom pođe ka njima, praveći se da ih ne primećuje. Voleo je da ističe svoj značaj u svakom trenutku, i do sada je bio veoma zadovoljan načinom na koji su ga doživljavali. Stražari ne učiniše ništa da bi ga sprečili u nameri da uđe, i on im zauzvrat pokloni jedan prezriv pogled.

Pron je stajao kraj stola, energično se obraćajući svojim saradnicima. Umeo je da bude nezgodan sagovornik, i Karm je od trenutka kada mu je smestio igru, stavivši ga pred svršen čin, poklanjao posebnu pažnju njegovim rečima i postupcima. Fateonovo držanje nije dolikovalo Glavi bratstva. Sedeo je skrušeno, gotovo opčinjeno gledajući govornika. Set je bio druga priča. Njegova zaduženja pokrivala su oblasti koje su se najmanje ticale Karma, stoga ga je i slabije poznavao. Obavljao je ono što bi se njablaže moglo nazvati tehničkim poslovima. Karm beše ubeđen da je on imao velikog učešća u pletenju mreže u koju je bio uhvaćen, ali taj period sada je bio za njima. Budućnost se još uvek poklapala sa njegovom vizijom, i dokle god je u njoj zauzimao značajno mesto, bio je spreman da oprosti i prihvati pravila igre. On ih pozdravi, i dade rukom znak da nastave.

„Karme. Izvoli sedi, malo smo razgovarali o tekućim stvarima,“ reče Fateon. Pron klimnu glavom, pa se polako spusti u stolicu.

„Izvinite što ste me čekali.“

„U redu je. I mi smo se tek okupili.“

„Nekakvi problemi?“ upita Karm.

„Problema uvek ima. Valjda tako mora da bude.“

„Šta se dogodilo?“

„Preksinoć smo imali nezgodu. Odred je presreo troje naših. Jedan pobegao, jedan mrtav i jedan uhapšen.“

„Šta su radili?“ zabrinuto upita Karm.

„Donosili rudu i platno. Standardna isporuka.“

Znao je za sistem. Crnom bratstvu se nije mogla sporiti razgranata mreža. Ono što ga je od početka plašilo, jeste to da će struktura pre ili kasnije morati negde da popusti.

„Ko je uhapšen?“

„Gihtar.“

„Onaj kovač?“

„Taj.“

„Šta je on radio sa njima? Zar nije ovde imao dovoljno posla?“

„Na drugima je da to procene,“ dobaci Set. Karm tek tada primeti njegovu nervozu. Dakle, ti si krivac.

„Samo pitam,“ odgovori mu on.

„Ponekad moramo rasteretiti braću. Vredno je radio, i mislio sam da će mu promena prijati.“

„Koliko je čvrst?“ Karm je znao koje pitanje treba da postavi. Dugogodišnje iskustvo u politici naučilo ga je da obraća pažnju samo na bitne stvari. Nekoliko trenutaka su svi ćutali.

„Mislio sam da jeste.“ Set prekinu pauzu koja je polako postajala neprijatna. Suzdržavaju se. „Imao sam razloga da čvrsto verujem da jeste. Procene su bile takve...“

„Lenorine procene,“ frknu Pron. „Poslušao si Lenorine procene.“

„Ona je jedna od najboljih koje imamo!“ viknu Set.

„Ne sporim. Ali znao si da ga poznaje, i da može biti subjektivna.“

„Ona nikada nije bila takva.“

„Za ime svega! Da li pokušavaš da me ubediš da nisi pogrešio? Znali smo da je nezadovoljan, otvoreno je pokazivao da mu se ne dopadamo.“

Set je stiskao vilicu, toliko snažno da su mu obrazi podrhtavali.

„Prekinite da razgovarate na ovaj način,“ umeša se Fateon. „Učinjeno je što je učinjeno i ne možemo se vratiti nazad. Ako ćemo početi međusobno da se optužujemo, onda bolje da odustanemo od svega. Da li ostali treba ovakve da nas vide? Šta je sa vama dvojicom?“

Svi su ćutali. Kada se uverio da mu neće protivrečiti, on nastavi.

„Sete, to sa Gihtarom je greška. Ali, niko nema prava da te optužuje. Hteo si najbolje“, sada je njegov pogled bio upućen Pronu. „Da li možemo da nastavimo ovaj razgovor normalnim tonom. Ako niste primetili, Karm je došao.“

„U redu je,“ reče Pron. Set promumla potvrdan odgovor.

„Karme, dobili smo informaciju da nas je Gihtar odao.“

Dakle, gotovi smo, pomisli on. Mogu da beže, verovatno ne bi bilo nemoguće skriti se na različitim lokacijama i sačekati trenutak. Ali takva odluka, mogla je skupo da ih košta. Nisu uzalud odabrali Severni prsten, otpor prema vlastima tu je bio najsnažniji. On ni u jednom delu Tarneka nije bio toliko popularan. Vešto smo sklopili kockice, a sada će zbog čiste gluposti sve da propadne. Pitanje je i kako će ostatak bratstva reagovati na eventualno raspuštanje. Živeli su pod ogromnom tenzijom, i ovo je moglo da zada ozbiljan udarac samopouzdanju. Verovatno mnoge od njih nikada više ne bi uspeli da okupimo. Na sve to, slobodno je mogao pridodati brigu za vlastiti život. Sa ili bez bratstva, važio je za prestupnika i begunca. Jedini izlaz iz situacije u kojoj se nalazio, bio je ostvarenje zajedničkih ciljeva. Prvo su mi smestili, a sada će da se raspadnu.

„Koliko ste sigurni u to?“ Morao je da pita.

„Potpuno.“

„Znaju gde se nalazimo?“

„Znaju.“

„Zašto smo onda još uvek ovde? Ne planirate valjda da se borite?“

„To nije opcija. Dešava se da pravimo greške, ali toliko ludi nismo.“

Niste ni previše mudri, pomisli Karm. Mnogo toga je visilo o koncu, a oni su postali nepromišljeni. Kada god pomislim da je krenulo, nešto se izjalovi. Set je provodio dane ispisujući svoje pamflete. Inspirisan više nego ikad, često je zamerao Pronu na nedovoljnoj količini svitaka koje mu je dostavljao. Noću su ih ostavljali na pragovima kuća i svim mestima na kojima se okupljao narod. Žestoko je kritikovao vlast, nudeći rešenja od kojih bi se često i njemu pomutilo u glavi. Vreme je bilo pogodno za raspirivanje strasti. Kasi su to voleli, sve što bi rasporedili pod velom mraka, izjutra je bivalo razgrabljeno. Držao se dogovora, uspešnije nego što je pretpostavljao. Građani su bili snaga koju su morali da pokrenu, stalno je ponavljao da će onoga trenutka kada ih pridobiju imati silu snažniju od svake uniforme. Trebalo je uzdrmati Prsten, izazvati haos i podržati ga sa ne više od stotinak sečiva. Imali su zidove koji pružaju nezamenjivo uporište, i samo je trebalo razoružati Ispostavu. Nema tog pravdonosca koji će biti u stanju da zaustavi pobesnelu rulju. Na posletku, ni oni nisu bili savršeni. Čuo je da su stekli podršku u veoma visokim krugovima pravde, i to ga je naročito obradovalo. Nadao se da je današnji sastanak sazvan upravo tim povodom. A oni su pustili glupog kovača da izigrava metu.

Bio je ubeđen da su se savršeno razumeli oko koraka koje treba preduzeti. Morali su da obezbede što više sredstava kako bi, kada događaji počnu, pružili privid sigurnosti. Raspali mržnju u njima, daj im melem i pokaži malo čvrstine. Nakon toga je trebalo samo pričekati da se izazvani talas proširi gradom, i imali bi takav pritisak kakav se nije dogodio u istoriji Tarneka. Savet grada ne bi imao izbora i morao bi da pravi kompromise. Ishod istih, bio bi u rukama politike, a tu je važio za nepobedivog.

Nije mogao da ćuti.

„Prone, sećaš li se namera koje ste mi osujetili?“

„Sećam.“

„E to se zove strategija. Da niste mislili samo na sebe, stvari su danas mogle izgledati bitno drugačije.“

„.Ne budi siguran.“

„Kao prvo, ja ne bih morao da se krijem. Predsedavao bih klanom i mogao da delujem otvorenije. Što se vas tiče, bilo bi isto. Sa malom razlikom što bih ja, kao vaš najveći adut bio slobodan građanin. I sigurno bih vam više koristio kao takav, nego što je to slučaj sada, kada je i jedan najbedniji kovač u stanju da osujeti sve što pokušavamo.“

„Vidiš, ja na to gledam drugačije,“ podrugljivo odgovori Pron. „Ubeđen sam da bi novi predsednik Radenovog klana iskoristio nesrećne okolnosti koje su nas zadesile, i podržao progon onih koji su mu pomogli da ostvari svoje grešne zamisli i na prljav način se dokopa pozicije o kojoj je maštao.“

„Ne poznaješ me dovoljno dobro.“ Negde u dubini Karm je bio svestan da ovaj govori istinu, ali odavno beše uvežban da veruje u ono što trenutno izgovara.

„Znam ja takve kao što si ti. Vešt si političar. Šansa da se zauvek ogradiš od onih koji znaju tvoju tajnu bila je isuviše dobra da bi je propustio. Optužbe za ubistvo Zapovednika, tebi su išle na ruku. To smo morali da preokrenemo. Na kraju ćeš videti da i nije ispalo tako loše.“

„Upravo imam priliku da se u to uverim,“ prebaci mu Karm.

„Ako mi dozvolite da se umešam...“ oglasi se Fateon. „Pron je u pravu. U svakom zlu postoji i zrno dobra. Tako se i u ovoj situaciji javio tračak nade, koji bi mogao bitno da ubrza stvari u našu korist ako ga iskoristimo.“

Set je i dalje ćutao. Očigledno je krivio sebe, više nego što je to smeo da dozvoli. Karm se upitno zagleda u Glavu.

„Prosvetlite me.“

Ne obraćajući pažnju na njegov ton, ovaj nastavi.

„Pron je juče imao zanimljiv susret. Tako smo i dobili potvrdu o Gihtarovom slučaju.“

„Deo odreda je na našoj strani. Čuo sam za to, i ako mogu da budem iskren, pomalo se ljutim zbog toga što mi odmah nije saopšteno.“

„Ne govorim o Odredu.“

„Ali ni ne poričeš.“

„Istina je da smo na pragu sticanja saveznika koji nam u budućnosti može biti od velike koristi. Učinjeni su prvi koraci, ali još mnogo toga nas deli od međusobnog poverenja. Za sada, postoji snažna naklonost koja je potkrepljena nekim konkretnim potezima, i to je sve. Samo zbog toga sam odlučio da stvar zadržim u tajnosti. Vidim da u tome nisam uspeo.“ On potkači pogledom dvojicu koja su ćutala.

„Ne brini, nisam saznao ništa konkretno. Samo me zanima, postoji li neki određeniji razlog zbog koga nisam uključen u vaš mali krug poverenja? Neko ko treba da iznese pobunu u Severnom prstenu i pokrene promene, morao bi da bude kas kome se veruje.“

„Ako si već toliko racionalan, onda shvati da nemamo vremena za ovakvo ponašanje. Hajde da završimo sa ovim, pa ću rado odgovriti na sva pitanja koja te muče,“ Fateon je polako gubio strpljenje.

Karm slegnu ramenima, ne krijući negodovanje. U momentima krize, bilo je najlakše isterati svoje. Neka zapamte dobro da nisam osoba kojom se može lako manipulisati.

„Reci mu sad, pa da nastavimo,“ umeša se Set. Glava bratstva se umorno prekrsti ruke.

„Hajde, ti to učini. Ionako su tvoji kontakti u pitanju.“

„Naklonjen nam je zamenik Zapovednika. Postoji krilo koje je nezadovoljno Strontijem, i on mu pripada.“

Ovo je prevazilazilo i najsmelija Karmova očekivanja, i on u trenutku zaboravi na povređenu sujetu.

„To su sjajne vesti!“ uzviknu. „Zaboga, zašto ste to shvatili tako olako?“

„Ne žuri Karme. Tek smo se upoznali. Naša uvezanost je isuviše slaba da bi mogli na nju da računamo kao na slamku spasa.“

„Misliš da može biti zamka?“

„Napravio je gest dobre volje, ali ne smemo mu slepo verovati. Iskreno, sumnjam da je u pitanju podvala. Međutim, kao što se vidi iz slučaja Gihtara, nisam nepogrešiv.“ Opaska beše upućena Pronu, ali činilo se da je ovaj ne primećuje.

„Ako nas je iskreno kontaktirao, to znači da otpor postoji. Znao sam da ne vole Strontija, ali nisam ni slutio da će se za ovako malo vremena grupisati.“

„Ne znaš to ni sada.“

„Ali moglo bi da bude tako.“

„Sad kada znaš, možemo li da se vratimo na temu?“ upita Pron. Karm potvrdi, i dalje vidno uzbuđen. O ovome treba ozbiljno razmisliti. Otvara nam se toliko mogućnosti, na koje nisam mogao ni da pomislim.

„Ono što pokušavam da ti kažem, a ti me uporno prekidaš, mnogo je konkretnije i daleko više se tiče naše trenutne pozicije.“ Fateon ponovo uze reč. „Ako to do sada nisi shvatio, Odred zna za naše sklonište.“

„Znam. Mogu da nas napadnu u svakom trenutku,“ složi se Karm.

„Imamo još malo vremena. Kao što sam već rekao, Pron je dobio ponudu koju ne smemo da odbijemo. Za Gihtarovu izdaju saznali smo od Istinozboraca.“

„Sektaši,“ radoznalo zaključi Karm..

„Oni su ovde gotovo potisnuli veru u Večnoprobuđenog.“

U vreme dok je imao slobodu kretanja, Karm se često sretao sa jereticima. Znao je da mnogo kasa guta njihovu priču, ali zbog toga je upravo i voleo Severni prsten. Što se njega tiče, sve što je imalo veze sa religijom bile su gluposti za sirotinju i izgubljene duše. Njihovo ponašanje, u verskom smislu, nije ga mnogo zanimalo sve dok su bili u stanju da glasaju. Svako ubeđenje njegovih potencijalnih sledbenika, sve dok se nije ticalo politike, podgrevao je sa jednakim žarom.

„Kako su to mogli znati?“ upita on.

„Ne zaboravi da i pripadnici ovdašnje ispostave žive u Prstenu. Sve vreme smo previđali izuzetno bitnu činjenicu. Veru.“

„Pravdonosci sektaši.“ Karm se gotovo nasmeja. Polako je počinjao da shvata.

„Savetujem ti da se odvikneš od takvog naziva,“ reče Pron. „Oni su Istinozborci.“

„Šta god,“ uzvrati Karm.

„Imaju uticaj na Odred,“ nastavi Fateon. „Ne mogu da procenim koliki, ali osećaju se prilično sigurno. Uvid u interne procedure takođe postoji. Iz komandnog centra, stigla je jasna naredba. Ispostava severnog prstena će nas napasti sutra, pre svanuća. Naravno, ako utvrde da lokacija koju su im dojavili iz komande zaista postoji.“

„A da se to ne bi dogodilo, potrebno je da uradimo nešto?“

„Da se dogovorimo. I da platimo, razume se.“

„Koliko?“ Karm je znao da se najveći deo dragocenosti svodi na njegov iznuđeni doprinos. Još uvek je osećao gorak ukus nakon ustupanja svoje kolekcije dragog kamenja. Nije sumnjao odakle će namiriti ovaj poduhvat.

„Neće biti jeftino. Ali, to nije sve. Oni žele da se uvere imamo li dodirnih tačaka za uspostavljanje saveza.“

„Govorimo o njima kao da su nekakva snaga, a ne samo kvazivernici.“

„Ako mi dozvoliš,“ Pron se ponovo umeša. „Oni su fanatici. Ne znam koliko si se zaista udubljivao u njihovo ponašanje, ali žar sa kojim zastupaju svoje stavove slobodno može da se uporedi sa tvojom politikom.“ Primetivši način na koji ga je Karm pogledao on se brzo dopuni. „Shvati ovo kao kompliment.“

„Ne pamtim ih kao govornike,“ primeti Karm.

„Možda su napredovali. Narod veruje u njihove reči. Ujedinjenje naših snaga moglo bi da ti obezbedi daleko čvršće uporište nego što je sada. Ono što vidiš kao krajnji ishod, moglo bi se ostvariti preko noći.“

„Zar ste zaista toliko sigurni? Mislim, činjenica je da se u poslednje vreme ne krećem među građanima kao nekad, ali nisam stekao takav utisak. Popularnost tolikih razmera, ne postiže se neprimetno.“

„Da li si ikada obratio pažnju? Budi iskren,“ upita ga Pron.

Karm je sebe smatrao za neprikosnovenog poznavaoca situacije u kraju. Kroz maglu se sećao uličnih propovedi na koje je nailazio, i priča o izgubljenim učenjima. Viđao je kase kako dele propagandu, i građane kako im prilaze i napadaju Crkvu. Naravno da je obraćao pažnju. Ali bio je to samo još jedan od primera nezadovoljstva koje je trebalo usmeravati na pravu stranu. Svi oni su se slagali sa njim u tome da Savet nije dovoljno sposoban da vodi računa o njima, i to je bilo dovoljno. Nije imao vremena da se bavi pojedinostima. Da sam uspeo da preuzmem klan, bilo bi drugačije. Kako sam mogao da procenim šta su sve spremni da učine za nekakvu religiju?

Izostanak konkretnog odgovora, Pronu beše dovoljan.

„Nisi jedini. Bili smo okupirani vlastitim problemima, da bismo shvatili kakvu priliku imamo nadohvat ruke. Prava je sreća što su nam se obratili. Mora se priznati da su prvi shvatili koliko smo jedni drugima potrebni.“

„Dakle, radi se o ozbiljnoj ponudi?“

„Dojavili su nam namere odreda, kao znak dobre volje. Sada je na nama da povučemo drugi potez. Nisu svemoćni, njihove ambicije, poput naših, šire su od zidova Severnog prstena. Imaju snažna uverenja, ali su i dalje ranjivi. Nemaju novac, a ni zaštitu.“

„Shvatio sam da ih štiti Odred.“

„Imaju poklonike u ispostavi, to je sve. Ne komanduju pravdonoscima, ali su im otvorena mnoga vrata na koja ne možemo da računamo. Mogu da ih podmite, i sačuvaju našu trenutnu poziciju, ako ih ubedimo da za postoji obostran interes. Tu si ti na potezu.“

„Drago mi je.“ Karm beše ironičan. Bili su savršeno svesni da ne mogu bez njega.

„Znaju za tebe, čitaju tvoje proglase. Na posletku, to su kasi koje si sigurno sretao u radu. Njihov jedini neprijatelj je Crkva, i kada bi ih podržali u tome imali bi o čemu da razgovaramo.“

„To je barem lako. Kada se izborimo za vlast, pobrinućemo se da prestanu da im smetaju.“

„Nije dovoljno. Na svoj način, i oni su borci za korenite promene. Poput nas, teže da postanu priznati i preuzmu konkretna zaduženja..“ Poslednje reči behu naglašene, kao da imaju za svrhu da ga podsete. „Oni hoće da ospore Crkvu, i proglase se jedinom zvaničnom religijom. Veruju da pripremaju teren za dolazak novog božanstva.“

„Kristalna kula menja vlasnika,“ reče Karm. Ta pomisao mu se na neki način i dopadala. Neka bude.

„Upravo tako.“

„I to je sve?“

„Prihvataš novu religiju za jedan od svojih ciljeva, kao da se radi o najprostijem zahtevu,“ primeti Set.

„Vidi, ako će to biti ono što narod želi, onda nemam ništa protiv. Složili smo se da smo do sada ono u šta veruju uzimali olako. Ne kažem da je ovo dugoročno realno, ali ako će nam olakšati trenutnu poziciju ne vidim razlog da ne pokušamo. Okolnosti su takve da ne možemo znati šta nam svaki novi dan nosi.“

„Volim tvoju racionalnost,“ reče Fateon.

„Nije sve.“ Pron povisi glas za nijansu kako bi ponovo skrenuo pažnju na sebe. „Ali je bitan početak. Tražiće i materijalnu podršku, a sigurno i zaštitu ukoliko im bude potrebna. Staru crkvu preuzeo je novi sveštenik koji počinje da im zadaje ozbiljne probleme. Polako postaju svesni da će im trebati usluge koje izlaze iz okvira sitnih ustupaka na koje su pojedini pravdonosci spremni. O tome ćemo mi da vodimo računa,. Ti se pobrini da pregovaraš kako treba, i skineš nam sa vrata blisku opasnost.“

„Šta tačno treba da uradim? I kada?“

„Otići ćeš na sastanak sa jednom od njihovih vođa. Odnećeš im deo svojih rubina. Ako ih uveriš da smo spremni da ih prihvatimo, i uvažimo njihove zahteve, oni će ih upotrebiti da podmite Odred i ubede ih da svojoj komandi jave da su dokazi o našem skrovištu neosnovani.“

„Koliki će taj deo biti?“ Još uvek je osećao izuzetnu privrženost svome bogatstvu.

„Onoliki koliki mora. Ne postoji pametnija stvar u koju bi mogli da uložimo.“

„Znam da se ponovo vraćam na staru temu“, bio je uporan političar. „Kako možemo da budemo sigurni? Možda se radi o najobičnijoj prevari.“

„Ne postoji izbor. Za svaki slučaj, čim se smrači rasporedićemo kase po sigurnim kućama, i to samo onim u koje najviše verujemo. Nemamo vremena, a i ne bi bilo pametno da privlačimo pažnju sa odnošenjem stvari,“ objasni Fateon. „Nakon ovoga što se dogodilo našim saborcima, više ne možemo ništa da uzimamo sa sigurnošću. Parmir, jedini od trojice koji nam se vratio, tvrdi da su bili izuzetno oprezni prilikom nošenja isporuke. To znači da ih je mogao odati samo naš kas, od koga su je i preuzeli. Sreća pa za ovo mesto zna samo najuže jezgro.“.

„Kada krećem?“ upita Karm. Voleo je akciju, i sada kada se uverio da plan ipak postoji, osećao se bolje nego na početku. Sva trojica, odgovoriše mu istovremeno.

„Odmah.“

PRETHODNO OBJAVLJENO:

Prolog
Prvo poglavlje
Drugo poglavlje
Treće poglavlje
Četvrto poglavlje
Peto poglavlje
Šesto poglavlje
Sedmo poglavlje
Osmo poglavlje
Deveto poglavlje

Izvor slike: www.pixabay.com