Naša šumska kornjača

Šumska kornjača (Testudo hermanni) je jedna od uobičajenih životinja sa kojima se svakodnevno srećemo.
Nismo svesni koliko je ugrožena na drugim područjima. Zaštićena je vrsta u Evropi a i kod nas.
Lokalno se kornjače zovu željkama.

Šumska kornjača je životinja iz tipa hordata, spada u klasu reptila, gmizavaca.

---

Glavna odlika gmizavaca je njihova zavisnost od spoljašnje temperature. Možemo ih videti kako upijaju sunčeve zrake i akumuliraju toplotu, greju se. U sumrak nađu sklonište i miruju tokom noći.

Kornjače se pojavljuju i postaju aktivne u toplijem delu godine, najčešće od aprila do novembra meseca. Kad dođu hladni dani zakopavaju se u zemlju i tonu u san. Ovo stanje mirovanja zove se hibernacija.

Starost kornjača se može približno utvrditi metodom brojanja tzv. “godova”, malo drugačije nego kod drveta. Na oklopu, rožnim pločama, izrazito ispupčenom, vide se zone rasta u mesecima aktivnosti, i udubljenja u toku hibernacije. Ovo je lako uočljivo u krajevima sa jasno izraženim godišnjim dobima. Kornjače rastu najbrže u mladosti, i tada su godovi veći. Nastavljaju da rastu tokom celog života, kasnije znatno sporije, i razlika u godovima je očigledna. Dostižu veličinu 20 do 30 centimetara. Žive do 80 godina na našem području.

Svakog jutra, šumske kornjače obavezno moraju da ubrzaju metaboličke procese i da se zagreju sunčanjem. Ako ima sunca.

Šumske kornjače su aktivne životinje, dosta se kreću svojom teritorijom u potrazi za hranom. Hrane se primarno biljkama, mada jedu i gljive kao i manje životinje.

Neophodna im je ogromna količina kalcijuma zbog izgradnje oklopa.

Nemaju zube, već anatomski oblikovane čeljusti.

U prirodi žive samostalno od trenutka kada se izlegu iz jajeta. Jedino se u sezoni parenja mogu videti zajedno.

Pol mladih kornjača teško je odrediti pre desete godine života.
Odrasle jedinke razlikuju se po obliku tela. Ženke su krupnije od mužjaka, imaju oklop elipsastog oblika. Oklop mužjaka je trapezastog oblika, imaju širi i veći rep, kao i rožnu kandžu iznad glave.

Ove oči vide odlično, a naučnici tvrde i da razlikuju boje i vide u mraku bolje od ljudi.

Nisu neme, ispuštaju zvuke visoke frekfencije, posebno kada se u strahu uvlače u oklop.

Dobro se orijentišu u prostoru.

Oklop čini kornjaču jedinstvenom i prepoznatljivom. Čvrst, jak oklop sa koštanim i rožnatim delom u obliku keratinskih ploča pruža im odličnu zaštitu.

Posle kiše.

Nekoliko pogleda na izgled i šare oklopa šumskih kornjača.

Prirodno stanište im je Evropa. U zapadnoj Evropi skoro da ih nema, a kod nas se mogu naći južno od Save i Dunava. Žive i u nama susednim zemljama na Balkanskom poluostrvu.

Na pojedinim oklopima uočljivi su tragovi prethodnih godina.

Možemo ih naći u hrastovim šumama, dolinama, u polju, svuda gde ima žbunja i zelenog rastinja.

Opasnosti kojima su šumske kornjače izložene

• Ljudu se bave ilegalnim sakupljanjem šumskih kornjača u cilju sticanja materijalne dobiti. Izlovljavaju ih, hvataju, krijumčare ih i prodaju kolekcionarima, onima koji žele da ih imaju kao kućne ljubimce, ili ih koriste u alternativnoj medicini i ishrani.

• Stradaju u saobraćaju prilikom prelaska preko puteva i pruga.

• Stradaju u požarima i prilikom uništavanja njihovih staništa.

• Imaju mnogobrojne neprijatelje. Prirodni neprijatelji se razlikuju u zavisnosti od starosti kornjača. Mlade kornjače, do četvrte godine života, su ranjive zbog mekog, neočvrslog oklopa i predstavljaju lak plen psima, mačkama i pticama. Starije se u slučaju opasnosti uvuku u jak, ispupčen oklop koji predstavlja idealnu zaštitu jer se teško može oštetiti.

Zanimljivosti

• Neverovatan je statistički podatak da je Jugoslavija izvezla 2 000 000 kornjača za 40 godina!

• Avgusta meseca davne 1968. godine letele su u kosmos, provele nedelju dana, preživele i vratile se. Naučnici tvrde da su odlično podnele put, izgubile su desetak procenata težine, i imale apetit nakon povratka.

• Fosilni ostaci jasno ukazuju da su prve kornjače živele pre 220 miliona godina. A mi, savremeni ljudi, postojimo oko 200 hiljada godina.

• Još jedna zabluda, smatralo se da kornjače imaju zajedničkog pretka sa zmijama i gušterima. Novija genetička istraživanja dokazuju da su srodnije krokodilima i pticama.

Reč kornjača kod nas je sinonim za sporost i dugovečnost, najčešće.
U svetu je njena simbolika velika i ona je oličenje upornosti, mudrosti, zaštite, stabilnosti, strpljenja, smirenosti a u nekim kulturama i sreće.

Ako istinski volite sve životinje, ne uzimajte nikad kornjače iz prirode.
Ne dodirujte ih, osećaju i najmanji pritisak na oklop zbog prisustva nervnih završetaka.
Osećaju vibracije iz okoline.
Posmatrajte ih samo u njihovom prirodnom okruženju.
Ne uništavajte jaja kornjača iz bilo kog razloga.

Postoje i farme kornjača, gde se uzgajaju i čuvaju u kontrolisanim uslovima.

Ne zaboravimo!

"Balkansko poluostrvo je poslednje utočište šumske kornjače!"
"Za očuvanje ove vrste nisu potrebna velika ulaganja, samo joj treba sačuvati staništa i ne uznemiravati jedinke".

Fotkaj gmizavce, vodozemce i dnevne leptire, Novi flajer, pogledajte poziv na akciju!

Fondacija Raford (Rufford), finansirala je projekat “Rasprostranjenje i zaštita šumske kornjače (Testudo hermanni boettgeri) u Srbiji”.

Više o najnovijem projektu, pogledajte na linku.

Prilikom slikanja, nisam dodirivala životinje, trudila sam se da ih ne uznemirim i ne uplašim.

Sve fotografije su moje, napravljene na području jugoistočne Srbije tokom proleća i leta 2018. godine mobilnim telefonom Samsung A5.

Hvala vam na izdvojenom vremenu koje ste posvetili postu.

Sources:

Publikacija “Šumska kornjača (Testudo hermanni) u Srbiji”
Wikipedia
Bionet škola1
Bionet škola2

Srećni bili!