O Crowdfundingu i ljudima - poslednji deo Crowdsourcing sage

izvor slike pixabay.com (CC0 licence)

Po nekom čudnovatom, sada već ustaljenom običaju, pred početak pisanja teksta u crowdsourcing serijalu uvek se upetljam u različite dileme. Prošle nedelje je to bilo ponavljanje, odnosno njegova opravdanost - u osnovi jedna sasvim normalna stvar, kao što je to naglasio @lighteye. Danas se dilema odnosila na jezik teksta, a bila je motivisana znatiželjom vezanom za potencijalne reakcije van naše zajednice. Na kraju, ostao sam pri srpskom jeziku odlučan u nameri da sve do sada napisano u jednom trenutku i prevedem.

Konačno je kucnuo čas da popričamo o finansiranju iz mase ili (ako baš nećemo narodski) – crowdfundingu. Ovo je crowdsourcing koncept koji je verovatno i najpoznatiji javnosti, zahvaljujući činjenici da je imao najviše prostora u sredstvima informisanja. Ali, hajde da za početak vidimo o čemu se ovde radi. Dakle u osnovi crowdfunding možemo opisati kao prikupljanje sredstava za realizaciju projekta putem manjih donacija koje nam omogućuje veliki broj internet korisnika, pri čemu najčešće zauzvrat dobijaju simboličnu nagradu. Ili, ako je verovati onome što se danas najčešće i citira kao definicija:

Crowdfunding je praksa finansiranja projekta ili poduhvata putem prikupljanja novca od velikog broja ljudi koji daju doprinos kroz relativno male iznose, najčešće putem interneta. [1]

izvor slike pixabay.com (CC0 licence)

Da skratimo definisanje i pucamo u sam centar – imate ideju, plan, koncept, projekat? Ovo može biti put do njihovog ostvarenja. Ponovo naglašavam može. Tehnički, vi od mase zahtevate novac i obećavate im šta ćete da uradite sa njim. Nema zaloge, jer svako bira koliko će novca da vam da, a vi donatorima zauzvrat dajete poklone. Slobodno pogledajte kako to radi Indiegogo, Kickstarter ili na kraju krajeva i Fundition.io koji je, ukoliko se ne varam, trebalo da predstavlja prvu crowdfunding platformu na Steem blokčejnu.

Finansiranje iz mase

Razume se da je ovo privlačan koncept, veoma lak za shvatiti čak i najvećem laiku jer pruža savršen odgovor na istorijsko pitanje – šta tu ima za mene? Ako dajete donaciju – pokloni mogu biti raznovrsni, ali u suštini možemo reći da se ograničene serije proizvoda za koji se radi kampanja obično poklanjaju onima koji su donirali iznos koji je malo niži ili odgovara budućoj tržišnoj ceni. Naravno, primera i varijacija je toliko da bi bilo besmisleno opterećivati ovaj tekst, te je najbolje da tome posvetimo posebnu temu o fundraising kampanjama ako ikada bude bilo želje. Normalno, ako ste pokretač crowdfunding kampanje, imate šansu da prikupite sredstva i ne budete dužni nikome – nema banke, familije, prijatelja…

Dobri Džef Houv rekao je mnogo pametnih stvari, udarajući temelje ovome što danas nazivamo Crowdsourcing, ali dešavalo se i da mu se potkradu greške. Normalno, posebnu pažnju posvetio je prikupljanju sredstava odnosno našoj današnjoj temi. On inicijalno ističe različitost crowdfunding-a u odnosu na ostale crowdsourcing metode – jer on ne počiva na kreativnosti, znanju i ostalim vrednostima mase, već jednostavno od nje zahteva da zgrabi kreditnu karticu i kupi ono što joj nudimo. Iako se kasnije dopunjuje i ukazuje na crowdsourcing karakteristike koncepta koje se pre svega ogledaju u tome da on u potpunosti menja organizaciju tradicionalnog fundraising-a i briše hijerarhije direktno povezujući ljude sa novcem sa onima kojima je on potreban [2], ne mogu da se otmem utisku da je ovde prenaglio.

izvor slike pixabay.com (CC0 licence)

Da li će neki projekat biti finansiran ili ne, odlučuje upravo masa. Dakle, ako se držimo onoga o čemu smo ranije pričali, mi govorimo o svojevrsnom privlačenju fokusa mase na ono što želimo da joj predstavimo kao ideju koja zaslužuje njenu podršku. Brojne platforme vam poručuju da zgrabite kreditnu karticu, ali da li je to slučaj i sa onima za crowdfunding? Bilo bi veoma zanimljivo zaroniti u podatke i proveriti koliko je uspešnih kampanja na Kickstarter i Indiegogo platformi stvorilo održivih koncepata, a koliko njih je nestalo pod velom neuspeha. Ako je procenat onih koji su ispunili svoju misiju i uspeli da se održe na nogama nakon inicijalne finansijske inekcije dominantan – to bi značilo da je mudrost mase, odnosno crowd wisdom koji smo u prošlom tekstu ilustrovali slučajem Čelindžer tragedije– ovde odigrala ulogu. Ali idemo malo ispod haube, jer slutim da je daleko veća greška načinjena u trenutku kada smo dopustili sebi da poverujemo da su neke od najpoznatijih crowdfunding platformi srećni sistemi u kojima se spajaju različite zainteresovane strane.

Pre nego što nastavimo, evo malog primera. Kada su ljudi iz kompanije Pebble Technology odlučili da razviju svoj pametni sat koji pokazuje notifikacije sa mobilnog telefona, nadali su se da će na Kickstateru prikupiti 100.000 dolara tako što će ovaj proizvod ponuditi uz specijalni popust po ceni od 115 dolara. Cilj su ostvarili za samo dva sata, a nakon nešto više od mesec dana iznos je premašio 10 miliona i upisao ih u istoriju kao jedan od najuspešnijih projekata – sa skoro 70 hiljada učesnika koji su dali svoj novčani doprinos. [3] Magija učešća mase se dogodila nakon što su organizatori projekta uspeli da pogode tu žicu u velikoj košnici i izazovu lančanu reakciju koja ih je lansirala u zvezde. Upravo su se ovde dogodile te male investicije u velike ideje, stvarajući ono što je nazvano novim vidom preduzetništva, udaljavanjem od tradicionalnog pristupa i upotrebom tehnologije koja omogućuje dolazak do velikog broja investitora. [4]

Bolje sutra, malo sutra

Sve ranije napisano zvuči veoma optimistično, i ono to zaista i jeste. Da, imamo novi model prikupljanja sredstava – možda se možemo uz specifične ograde složiti da je negde prisutno i malo drugačije preduzetništvo, ali ne – nismo napravili ništa revolucionarno po pitanju brisanja hijerarhije, granica i svega ostalog. Veličati web 2.0. crowdsourcing koncepte do mere koja zvuči kao ostvarenje onoga što je pre dvadeset i dve godine predviđeno u Deklaraciji nezavisnosti kiberprostora – od nezavisnosti pa do civilizacije Uma[5] - u najmanju ruku je nesmotreno. Platforme koje smo ranije pominjali, zapravo su centralizovane – one vas ne povezuju već vam nude svoje okruženje i šansu da budete povezani. One se ugrađuju u vaš prikupljeni iznos i od toga zarađuju. Naposletku, one dobijaju novac, a potom vam ga prosleđuju. Sada imate puno pravo da mi kažete – ok, blokčejn entuzijasto, dokle ćete bre ti i tebi slični da tupite o tome – kakve veze ima ako nije na blokčejnu? Reći ću vam iskreno - nema nikakve ako vam je dobro tako kako je. Ali, poredak u kome takve platforme funkcionišu ima svoje zakonitosti. Jedna od njih je i da na vidljivost neke kampanje zavisi od njihovih algoritama.

Robert Ozborn, stručnjak za crowdfunding, posetio je Novi Sad u februaru 2017. i tada sam imao priliku da slušam njegovo predavanje. U tom trenutku imao je nekoliko uspešnih crowdfunding projekata iza sebe, a svi su se bazirali na dve dominantne platforme ove vrste. Ono što nam je izneo kao male tajne ozbiljnog zanata, zapravo su bila već poznata pravila razvoja novog proizvoda i strategije tržišnog nastupa. Ipak, pomenuo sam algoritam pa da ne ostane da visi u vazduhu kao Čehovljeva puška – Ozborn tvrdi da je (ako me sećanje dobro služi) potrebno da obezbedite krug donatora koji će vam omogućiti da prikupite oko 30% sredstava kako bi vas platforma počela favorizovati i prikazivati toj istoj masi kao projekat vredan pažnje. Nakon toga ide se lagano na odnose sa javnošću i slično – ne bih u to da opet ne ispadnemo iz koloseka koji je ionako klimav jer me na svako malo nešto povuče za rukav i počne da uskače u ovu priču kao Gremlin.

Sve ovo bi možda bilo zaboravljeno da i sam nemam crowdfunding kampanju iza sebe – jednu urađenu baš onako kako nije trebalo. Davne 2011. godine, kontaktirala me je grupa domaćih pisaca fantastike, sa idejom stvaranja zbirke priča iz ravnice, dakle priča tematski vezanih za Vojvodinu. U to vreme sam izgarao od želje da napravim grupu ovakvog tipa (domaći pisci pokreću projekte), pa sam na vest o njenom potojanju reagovao euforičnim prihvatanjem poziva. Nikada nisam zažalio, danas više nismo toliko zajedno ali su ostala divna prijateljstva, snažne uspomene i značajni rezultati. Jedan od njih je i crowdfunding kampanja za Zbirku V – Fantastične priče iz ravnice. Uradili smo je stihijski, svesni da tradicionalno izdavaštvo nema uslove da objavi žanrovsku stvar u kojoj značajan deo zauzimaju neafirmisani pisci. Na kraju, skupili smo manje od planiranog iznosa – ali smo i sa tim novcem našu knjigu odštampali i uspešno promovisali. Ono što ovu priču čini relevantnom za ovaj tekst jeste to što su svi donatori došli do nas putem ličnih poznanstava i direktnih kontakata. Platforma je ovde bila posrednik, preuzevši ovu ulogu od pisaca koji su to mogli uraditi i bez nje.

Moje pitanje je veoma jednostavno – kako se (i da li se) ovo menja na našoj platformi, ovde gde volimo da pišemo i gde danas i čitamo ovaj tekst? Pošteno je da iznesem lični stav - decentralizovana platforma podrazumeva i decetralizovanu primenu crowdsourcing mehanizama, pa svaki komentar može (na primer) postati crowdfunding kampanja. S obzirom da ovde distribucija novca zaista ide direktno od donatora do onih kojima je on potreban, možemo reći da je sve pitanje pravila koja će opet biti postavljena od strane zajednice. Ovde se svaki dan događa crowdfunding jer on nije alat koji smo dali na raspolaganje masi već njena prirodna sposobnost u ovom ekosistemu. Međutim, stvarajući velike projekte mi ne smemo zaboraviti na jednu veoma važnu stvar.

Ako nema proizvoda, nema ničega

Neuspeh jednog dela crowdfunding kampanja može glatko da se uporedi i sa neuspehom jednog dela ICO kampanja koje u svojoj osnovi jesu crowdsourced fundraising. Masa je ta koja odlučuje šta će biti prihvaćeno. Svi algoritmi, plaćeni oglasi i drugi oblici uticaja na transparentnost i kretanje podataka jesu legitimni šumovi ili promotivni alati (zavisi od ugla posmatranja).

Ono što je sigurno da neuspeh postaje daleko izvesniji ako se u planiranju ne oslonimo na ono što su mnogi pokušavali da prepakuju i nazovu daleko atraktivnijim imenima, a meni ostalo urezano u dušu kao stari dobri *marketing miks* koji kaže da moramo postaviti pravi proizvod na pravo mesto, po pravoj ceni i uz pravi izbor promotivnih aktivnosti. [6] Često možemo sresti projekte koji u svojoj osnovi nemaju dobro postavljen proizvod ili uslugu – čak i ovde na blokčejnu koji toliko volimo. Da ne ulazim sada i u druge stvari poput loše procenjenog tržišta, nedovoljno istraženih potencijala i kreiranja strategija koje su zasnovane na subjektivnom doživljaju stvarnosti.

Za kraj, pokušaću da ovo kratko obrazložim. Nove tehnologije često u redovima svojih ranih usvajača imaju diletante. Oni najčešće to nisu prvobitno, ali preuzimajući ulogu apsolutnih poznavalaca sistema u kome su aktivni, oni ne samo da propuštaju da uvide njegove dodatne potencijale već mu i nanose štetu donoseći odluke za koje nisu sposobni. Ovo se lako sprečava pažljivim pristupom koji podrazumeva sve neophodne strateške i taktičke korake. Samo tako se stvaraju održivi koncepti i sprečava nastanak okolnosti koje mogu dovesti do urušavanja reputacije celokupnog sistema.

Svima koji su uspešno izdržali do kraja, zahvaljujem se uz duboki naklon! :-)

REFERENCE:

[1] https://en.oxforddictionaries.com/definition/crowdfunding
[2] Howe, J., 2008. Crowdsourcing: How the power of the crowd is driving the future of business. Random House.
[3] Mihlrad, L., 2015. Mindsharing: The Art of Crowdsourcing Everything.
[4] Roman E., Igor G., MA, Dominik W., 2016. Open Tourism: Open Innovation, Crowdsourcing and Co-Creation Challenging the Tourism Industry. Springer-Verlag Berlin Heidelberg
[5] https://www.eff.org/cyberspace-independence
[6] http://marketingmix.co.uk/

Izvor slike 1, 2, 3: Pixabay.com (CC0 License)
Izvor slike 4,5: Autorove fotografije i prikazi / Author's photo and work