Cigara galaksija (M81) i Bodetova maglina (M82)

Današnjim postom dolazimo do kranjeg limita fotografisanja objekata dubokog neba bez dodatne opreme. U pitanju su dve galaksije iz Messier-ovog kataloga, M81 i M82. U cilju fotografisanja što više objekata dubokog neba došao sam do zanimljivih galaksija koje se nalaze jedna pored druge i pripadaju grupi M81, jedna ima veoma zanimljivo ime, Cigara galaksija.

Izvor fotografije WIKI

Ove dve galaksije pripadaju grupi M81 koje se nalaze u sazvežđu Ursa Major (kod nas Veliki medved). Daljina između Zemlje i njih je oko 12 miliona svetlosnih godina.

Izvor fotografije WIKI

Bodetova maglina (M81)

Ime ove magline nastaje od nemačkog astronomera Johann Elert Bode koji je prvi pronašao ove dve galaksije davne 1774. godine. Ova galaksija se može videti pomoću dvogleda, golim okom jako teško, jedino ako ste u mračnijem mestu gde nema previše svetlosnog zagađenja. M81 spada u spiralnu galaksiju, kao što je Pinwheel galaksija koju sam fotografisao već. Zanimljiva stvar jeste što je ova galaksija treća najsvetlija galaksija u severnom delu neba. Prva po svetlini je Andromeda galaksija i Triangulum galaksija.

Izvor fotografije WIKI

Cigara galaksija (M82)

Ova galaksija se smatra galaksijom koja ima izuzetno veliku stopu formiranja novih zvezda. Takođe, kao i M81, pronašao ju je Johann Elert Bode. Plimska sila koja nastaje gravitacijom između ovde dve galaksije je veoma velika čime dolazi do deformacije ove galaksije i to je jedan od najvećih razloga zašto dolazi do tako brze i velike stope formiranja novih zvezda. Skoro, tačnije 2014. godine astronomeri iz Univerziteta u Londonu pronašli su supernovu koja je bila veoma velika. Supernova je velika eksplozija koja izbacuje veliku energiju u kratkom periodu, nekada veličina može biti veća od milion puta u odnosu na sjaj koji je imala pre toga.

Izvor fotografije WIKI

Moja fotografija ovih galaksija

Camera	Lens	Shutter speed	F-stop	ISO
Canon 600D	Tair 11A 135mm	4 sec. x 450	f/2.8	12800

Kao što možete videti, na ovoj fotografiji ekspozicija je bila veća od prethodnih fotografija galaksija koje sam pravio. Kod drugih galaksija maksimalna dužina ekspozicije je mogla biti 3.2 sekunde dok sam ovde uspeo da dobijem 4 sekunde bez star traila. Razlog tome je što je ova galaksija bliža Severnjači (Polaris), što je nešto bliže Severnjači to mu više treba vremena da se pomeri, možete videti na ovom mom primeru.

Vidite u ovom primeru kako se zvezde brze pomeraju kada su dalje od Severnjače i obrnuto.

Kada sam video da mogu malo dužu ekspoziciju da napravim, rešio sam da napravim ekspoziciju od 30 minuta. Za to mi je bilo potrebno 450 fotografija od 4 sekunde svaka. ISO je morao biti najveći što može na ovom mom fotoaparatu, trebalo mi je puno svetlosti da bih dobio fotografiju na kojoj će se primetiti ove dve galaksije koje su jako daleko od nas. Jedna dobra stvar jeste što nisam morao na svakih 30-40 fotografija da pozicioniram moj fotoaparat, mogao sam duže da čekam, i preko 60 fotografija da napravi.

Pošto sam koristio veoma velik ISO od čak 12800, koji je maksimum, morao sam napraviti još par dodatnih fotografija, a to su Dark Frame i Bias Frame da bih što bolji finalni rezultat imao. Dark Frame su fotografije koje se prave nakon 450 fotografija, na objektiv se postavi poklopac i prave fotografije sa istom ekspozicijom kao za prethodne što je bila. Bias Frame su fotografije koje se prave sa istim ISO, poklopac ostaje na objektivu, jedino što se menja jeste brzina okidanja, treba da se stavi najbrža koju može fotoaparat da ima. Kada se spoje sve tri, dobija se mnogo bolja stackovana fotografija.

Za stackovanje sa ovih tri vrsta fotografija morao sam koristiti Deep Sky Stacker zato što on ima ovu mogućnost, dok Sequator nema, koliko ja znam. Proces stackovanja je trajao veoma dugo, više od sat vremena, tako da ostavite računar da radi posao, a vi komotno možete jedan film odgledati dok se ne završi sve.

Nakon svega toga ide obrada. Obrada je rađena po istom principu kao i sve ostale fotografije koje sam napravio. Sve je rađeno preko Photoshop, najviše su se Levels koristili da bih izvukao što više detalja je moglo. Mislim da je ovo maksimum koji sam mogao izvući bez dodatne opreme.

Zaključak

Glavni zaključak ove priče je jednostavan, treba mi Star Tracker pod obavezno! Ovaj moj prvi Star tracker što sam pravio je ispao katastrofalan, dobijao sam fotografije koje nisu bile dobre, razlog je bio vibracija koju je pravio brezon sa zupčanikom. Rešio sam da ga pravim iznova sa par boljih modifikacija koje će pospešiti rad i nadam se da će praviti odlične fotografije. Skoro sve od materijala imam što mi je potrebno i nadam se da će uskoro biti napravljen.

Hvala vam na pažnji i nadam se da ste uživali u mom postu!