Vreme za "Reunion"

Ja sam na sjajnom crvenom vozu, vraćajući se u moje voljeno selo LULA nakon deset godina dugogodišnjih studija. Bilo je vrijeme za "Reunion".

Bio sam jedan od retkih mladića koji su dali dozvolu mudrog Starca da izađe izvan LULA da proučava spoljni svet. Nagnuo sam se iz usporavajućeg voza da bih vidio ogromnu vegetaciju sa malim betonskim blokom na stomaku, starog željeznog štapa, u manjim, ali boldim slovima "Dobrodošli u Lulu". Čitajući ime moga doma, šalju iznenadne udarne talase po mojoj kičmi i sjaj sreće osvijetli moje nekadašnje tijelo.

Glasan, zaglušujući vijelj sjajnog, srebrnog zvižduka koji rukama putnika brzo pomera preko ušiju, signalizira da se voz zaustavio. Brzo uzimam svoju imovinu, beli kožni ruksak sa knjigama i još jednom ručnom prtljagom sa svojom odjećom i spustim voz u šumu dobrodošlice.

Brz nagib nežnog, slatkom mirisnog vetusa udari u moje lice, razbacajući kosu ravno; sjajan i sjajan rani padavina na listovima bljesak kišnice dok se sunčeva svjetlost odražava na njih; Ekscentrične plave ženske ptice sa žutim repovima pokazuju svoj muški i šarmantan glas muškarcima. Ja uklanjam i spuštam cipele u vazduh i osjećam super-mekan tepih poda zelene mahovine. Stalna tišina drveta je uznemirena snažnim zaletom vodopada. Požurim prema tome. Veličanstvena planina stoji jaka i odvažna u sredini ogromnog tirkiznog jezera obojenog na staklo, izduvavanje srebrne bele vode.

Udahnem ruke u hladnu vodu i prskao sam lice s njom, iznenadna ljepota odvlači moj dah, što me gura. Ali, uprkos jutarnjoj hladnosti, voda je ukusna slatko-slatka i oseća se svilenkastim, dušo niz grlo. Osećam se kao da me je preuzeo novi život, oduzimajući sve moje tugove i zameniti ga srećom. Ekstremna sreća. Stara sećanja, drago mi je, potopiću u moj um, ispunjavajući lukavice od neuspjeha i usamljenosti s potpunom radošću. Požurio sam ponovo oprati lice i brzo hodati u srce mog sela; Srce moje.

"To je ona! Konaino se vratila. Mama, tata svi, Sara se konačno vratila ", mladić petnaestak, viče u selo. Nosi crnu, prašnjavu jeansu i kremastu košulju koja je napola napunjena unutra, a ostalo napolju. On je sjenka prelepog zlatno-braon, s mokrom kovrdžavom kosom koja visi preko njegovog lica, njegovo rame, obojeno baš kao i vodopad koji sam ranije uplivao. Izgleda poznato, izgleda možda malo poput mene. Gleda u mene sa emocijama koje se ne sjećam da me neko pokazuje. Ljubav, čista ljubav. Osećam iznenadan nagon naklonosti prema njemu, možda i ja njega volim. Da, definitivno sada. To je on. Henn.

Trčim preko širokog, otvorenog otvaranja za mog brata i još dvojicu iza njega, koga ja dobro znam. Mlada, umorna dama sa zlatnom kosom, dugom haljinom, obojenom ružičastom rukom i srednjovjekovnim, sretnim izgledom čovjeka u zelenom sveukupnom i jumpsu. MUM i DAD.

"Sara, oh, dušo! Vratili ste se, svi su počeli da kažu da vas je progutao zverno crveno čudovište koje ste ostavili ", kaže mama i povlači me u vrlo poznatu i prijatnu medju zagrljaju. Smeh se izbacuje iz mene, jer mislim koliko mama treba da uči. Ne! Ono što svako treba da uči. Henn i tata se pridruže i za nekoliko sekundi sam pokriven u bazi poljubaca i zagrljaja. Ljudi počinju da se okupljaju, to je neprijatno, ali to je svakako u redu!

Pogledam okolo pokušavajući da pronađem još jednu osobu, osobu koja mi je pružila najveću mogućnost mog života. Starac. Iz nigde me stiže stari i zbrkan čovek, obučen u obojene odeće. Stavi ruke na glavu.

"Bog vas blagoslovio, dete, vidim da ste puno naučili; puno više od toliko mnogo drugih koji su pred vama. "Trepim nekoliko puta pokušavajući da prepoznam ko je on i shvatam da je to ista osoba koju sam tražio u proteklom vremenu. Moj deda, poznat i kao mudri starac Pretpostavljam da se ljudi uvek menjaju tokom vremena.

Sedim pored malog potoka sa različitim cvetovima cvetova na krilu, razmišljajući koliko se sretnije osećam, kako se seljani spremaju za feistiju u moje ime. Oranžni, zlatni i crveni vatrom se upali, baš kao i slavno postavljanje sunca, slikati nebo u žutama roze, ljubičaste, plave i zlatne boje. Ovo je verovatno bilo jedno od najboljih okupljanja koje sam ikada imao u životu.