[This Text in English] У стара, добра времена, пре глобалистичког лудила, ако бисте ушли у банку и затражили да подигнете сву своју уштеђевину, банка је једино могла да вам исплати ваш новац (обично с неком малом каматом), или уколико то није у могућности — да огласи банкрот. Стара, добра времена, међутим, неповратно су прошла. Шта ће вам се десити ако данас покушате то исто?

Осмог августа 2019, на мрежној страници Б92 појавио се текст под насловом „У чему се Словенија придружила Немачкој, Данској, Холандији и Француској?“. Дакле, нећу вас држати у неизвесности — придружила им се по томе што су и у тој земљи каматне стопе на десетогодишње државне обвезнице пале испод нуле, и постале негативне са -0,23%. Шта то значи? То практично значи да ће они који буду купили те обвезнице, на крају рока добити мању вредност од оне коју су дали! Како је то уопште могуће?

Прва фаза пропасти: Банке преузимају државу

Пре отприлике десетак година, наш професор @vvladan ми се поверио (тад сам још радио у адвокатској канцеларији) да му је, противно закону и уговору, без икаквог образложења, банка подигла камату на кредит за ауто. Показао ми је и документ. Није их тужио једино због тога што би суђење с банком вероватно више коштало и новаца и живаца него што је коштала незаконска доплата. Међутим, држава, која је у таквим случајевима кршења закона дужна да реагује „по службеној дужности“, није мрднула прстом. Био је то сасвим јасан знак да су заправо, после чувеног 5. октобра, банке преузеле државу. Од тог тренутка надаље, катастрофу више није могуће избећи…

Најава пропасти банака…

Није ово, додуше, био српски „специјалитет“. Западна ултралиберална идеологија увелико је на западу омогућила банкама да преузму управљање над државама. Кад као банка имате моћ над државом, и кад нема контроле над оним што чините, онда су свакојака непријатна изненађења могућа. На пример, 2015, године у српској штампи је најављено незамисливо — увођење НЕГАТИВНЕ камате на штедњу! Страница Банкар.ме пренела је 20. септембра 2015. вест из „Блица“ о наплаћивању „лежарине“:

Kако сазнаје „Блиц“, у појединим банкама посљедњих мјесец дана озбиљно се припремају да укину камате на штедњу, а у банкарским круговима чак се помиње и могућност увођења такозване негативне стопе.

То би значило да ће банке штедишама за новац наплаћивати „лежарину“, као у Швајцарској или у Њемачкој, где је негативна стопа 0,1 одсто.

Питам се, колико је људи тад приметило ову последњу реченицу која каже да су у то време Швајцарска и у Немачка већ имале негативне каматне стопе на штедњу? Негативне каматне стопе које практично значе да не могу да исплате комплетну уложену своту, што опет значи да су њихове банке у банкроту! Вратимо се на „стара, добра времена“ с почетка текста. Некад, ако банка није могла да вам врати вашу уложену штедњу, морала је да огласи банкрот, иначе би држава предузела законске мере. Сад кад банке практично поседују државе, уместо да огласе банкрот, рећи ће вам: „Па ми смо тако добро чували ваш новац да заслужујемо награду!“ И нема државе која ће вам притећи у помоћ. Звучи ли вама то, као штедиши, логично?

Прва последица овакве „скривене“ пропасти банака биће њихов опстанак само још дотле док постоје будале које ће добровољно давати новац банци — зато што су дали новац банци!

Али чија је то сулуда идеја била? Читаву „шему“ разрадиле су централне банке, као што је изврсно објашњено у књигама професора економије др Сејфедина Амуса Биткоин стандард: Децентрализована алтернатива централном банкарству (енг) и аутора Номи Принс, под насловом Завера: Како су централни банкари обманули свет (енг). Номи Принс је жена са богатим банкарским искуством, која је две године провела као генерални директор у Голдман Саксу, седам година радила је као генерални директор компаније Беар Стернс, била је виши стратег у Лиман Брадерс банци чији је колапс изазвао кризу 2008, и била је аналитичар банке Чејс Менхетн. Размере разарања које су централне банке започеле, нажалост, није могуће ограничити нити контролисати. То је глобална економска бомба без преседана у историји човечанства…

…а за њима и пропаст држава у садашњем облику

Логична и неминовна последица овако криминалног понашања, биће пропаст глобалног финансијског система заснованог на договору у Бретон Вудсу. Сад већ више није потребно бити стручњак за економију, па видети како ће даље тећи ствари. Да бисмо то објаснили, вратимо се на горњу вест о Словенији. Дакле, Немачка, Данска, Холандија, Француска, а сад и Словенија, издавањем десетогодишњих обвезница с негативном каматом, већ су објавиле банкрот, додуше одложен на десет година. Превару одржава само пуста нада да ће се за тих десет година глобална економско-финансијска ситуација толико поправити да ће после истека рока ипак испливати. Али ситуација се неће поправити. Како то знамо? Тако што су Аргентина и Аустрија одавно почеле да издају обвезнице са роком исплате од 100 година! Ако неко има намеру да то купи, имао бих за ту особу посебну понуду: изузетно добро очуван мост, сјајно одржаван и веома прометан преко једне велике реке у Београду! Цена? Права ситница…

Поставља се логично питање, ко је луд да такве преваре купује? Постоје две групе којима прети цивилизацијско истребљење: најтеже наивчине и пензионери. Најтеже наивчине су они који очекују да би баш валута у којој су обвезнице деноминиране могла толико да одскочи, да покрије губитак од куповине. Такви су заслужили оно што ће добити, али неизвесно је колико таквих има. Превара се мора намирити из сигурних извора. А које су најбезбедније жртве било какве пљачке? Они најугроженији, који имају свој фонд и најмање могућности да се бране:

Постоји неколико разлога који оправдавају такве потезе. Један од њих је што мировински фондови и неки други институционални инвеститори имају законску обвезу да дио портфеља држе у прворазредним државним обвезницама.

Пензиони фондови су, дакле, извесна прва жртва. Драги пензионери, ако сте мислили да вам је досад пензија била мала, не брините — ускоро је неће бити. Не могу а да се не сетим једног старијег посланика из скупштине Републике Српске, који је у одговору на неумесну примедбу о његовом познавању технологије одговорио пророчанском реченицом: „Можда ја не знам шта је Интернет, али ви нећете знати шта је пензија!“

Заиста, експлозију ове економске бомбе, националне државе у садашњем облику неће преживети. Кад ће се то десити, међутим, најтеже је питање. Као у случају пацијента оболелог од карцинома у одмаклој фази — знате да му нема спаса, али му не можете одредити тачан број преосталих дана.

Дан после

Распад система, извесно је, нећемо чекати десет година. Како то знамо? По томе што су европске централне банке раскинуле двадесетогодишњи споразум о координацији продаје злата и започеле паничну куповину. Према речима Натали Демпстер из Светског савета за злато:

„Највећа промена је у понашању централних банака. Док су 1999. године оне продале 500 тона злата, прошле године откупиле су рекордне количине“, каже Демпстерова.

Према подацима Светског савета за злато, централне банке су прошле године откупиле 651 тону злата у вредности од скоро 30 милијарди долара, а највећи удео у откупу имале су Пољска и Мађарска.

Дакле, најважније питање више није шта ће се десити, ни кад ће се десити. Најважније питање гласи: Шта после? Како спречити да се процес успостављања хијерархијске политичке матрице понови са још погубнијим последицама него у претходна три случаја? Као што видимо, централне банке увелико се спремају да после масовног објављивања државних банкрота широм света, поново успоставе исту преварантску шему са „папиром који има златну подлогу“, и тако крену у нови циклус пљачке. Уосталом, шта би могло да их у томе спречи?

Само децентрализоване криптовалуте. Биткоин и ништа друго.

Више о обвезницама с негативном каматом можете сазнати, уколико можете да пратите вести на енглеском, у овој епизоди „Кајзеровог извештаја“, чији су аутори Макс и Стејси Кајзер, наши @keiserreport:

Трајање: 25:45

Повезани текстови:

‘Не можемо допустити конкуренцију долару’ — Максин Вотерс осудила фејсбукову криптовалуту

‘Долар постаје отрован’, све више народа тражи алтернативе — шеф руске Спољно-обавештајне службе

Покретање Фејсбукове криптовалуте примљено уз широко распрострањену скепсу и захтеве за обезбеђење

Повратак Русије на златни стандард може убити долар и решити кључни проблем криптовалута

Јефтини ‘хици’ и напад светлосном брзином: Зашто је ласерско оружје тренд у 21. веку

Сваки мушкарац, жена и дете дугују Ујка Сему 220.000 долара

Сједињене Државе ће увести царине од 11 милијарди долара на производе из ЕУ

Пет земаља са највећим златним резервама на свету

* * *

Пратите овај блог за нове вести из света децентрализованих криптовалута на српском

Чип за обраду великих количина података, из снова Великог брата
(11. август 2019)

БИТКОИН: Глобално буђење
(24. јул 2019)

Корпоративизам као највиши стадијум империјализма
(15. јул 2019)

Амерички надзорни орган казнио Фејсбук досад највећом казном од 5 милијарди долара због кршења приватности
(14. јул 2019)

Алтернативе централизованим медијима
(10. јул 2019)

Покретање Фејсбукове криптовалуте примљено уз широко распрострањену скепсу и захтеве за обезбеђење
(20. јун 2019)

БИТКОИН: Хиперталас, или
како не страдати на криптовалутама
(27. мај 2019)

Снакс (Snax)
(17. мај 2019)

Важне промене странице Steemit.com и новчаника
(3. април 2019)

БИТКОИН: Да ли је ЈПМ новчић конкурентан?
(21. фебруар 2019)

Фејсбук вирус инфицирао Самсунг (15. јануар 2019)

Гугл алтернативе (5. децембар 2018)

Ружичасто испирање мозга (28. новембар 2018)

УПОЗОРЕЊЕ: СБД се издаје стопом од 1%
(22. новембар 2018)

eSteem Search — Упутство за употребу
(31. октобар 2018)

Фејсбук: Откровења
(26. октобар 2018)

ФК Јувентус почиње да издаје криптовалуту
(26. септембар 2018)

„Уједињена Европа“
(19. септембар 2018)

Пластични хорор
(16. септембар 2018)

Фејсбук: Метастазе
(15. септембар 2018)

EOS Knights Beta: Игра је коначно на мрежи!
(21. август 2018)

EOS Knights: Прва игра на ЕОС блокчеину
(18. јул 2018)

БИТКОИН: Потрошња енергије и медијске лажи
(11. јун 2018)

БИТКОИН: Истински раст
(31. мај 2018)

СТИМИТ: Искористите максимално свој глас
(6. мај 2018)

БИТКОИН ће о(п)стати
(4. мај 2018)

Телеграм — Потрага за апликацијама под ударом државе!
(21. април 2018)

Испрани мозгови против Цукера
(13. април 2018)

БИТКОИН рударење широм света
(3. март 2018)

Зашто је приватност важна
(16. јануар 2018)

БИТКОИН: Државе узвраћају ударац!
(14. јануар 2018)

БИТКОИН: Питања и одговори (III)
Како се чува криптовалута?
(18. децембар 2017)

БИТКОИН: Питања и одговори (II)
(2. децембар 2017)

БИТКОИН: Питања и одговори (I)
(30. новембар 2017)

БИТКОИН: Преко 10.000!
(29. новембар 2017)

Фејсбрука!
(28. новембар 2017)

БИТКОИН: Грозница је почела!
(26. новембар 2017)

БИТКОИН: Ново померање границе!
(21. новембар 2017)

Рик Фалквинге, председник Биткоин Кеша
(21. новембар 2017)

Соларна револуција
(15. новембар 2017)

Дуолинго, или како поправити „видљивост“ на Стимиту? — други део
(9. новембар 2017)

Како поправити „видљивост“ на Стимиту?
(8. новембар 2017)

Андреас Антонопулос:
Зашто програмери напуштају банке?
(5. новембар 2017)

БИТКОИН: Још добрих вести!
(5. новембар 2017)

БИТКОИН: Улазак у мејнстрим
(2. новембар 2017)

БИТКОИН: Блистава будућност?
(20. октобар 2017)

Биткоин силовито пробио границу од 5000 долара!
(12. октобар 2017)

БИТКОИН: Пет брзих чињеница
(24. септембар 2017)

Биткоин: „Форбс“ најављује трговину криптовалутама на руској берзи
(6. септембар 2017)

Биткоин: Неколико важних вести на српском језику
(31. август 2017)

БИТКОИН: Блокчеин образовање
(2. јул 2017)

БИТКОИН: О новчићима и мехурићима
(26. мај 2017)

Колико вреди душа?
Зашто Стимит а не Фејсбук – други део
(16. април 2017)

Зашто Стимит а не Фејсбук – први део
(14. април 2017)

БИТКОИН, холандски избори и писмо-бомба у париском седишту ММФ-а
(17. март 2017)

БИТКОИН и предстојећи распад ЕУ – тачке слома
(9. фебруар 2017)

БИТКОИН: Услови за раст цене
(4. фебруар 2017)

Богати против сиромашних: Јаз који расте
(18. јануар 2017)

БИТКОИН у корпоративним медијима
(4. јануар 2017)

Биткоин топломер
(3. јануар 2017)

Instant Access to Steemit

Universal Basic Income

PocketNet

Check out ABRA and easily invest in 28 cryptocurrencies or BIT10, an index of the top cryptos. Use this link to sign up and get $25 in free bitcoin after your first Bank/Amex deposit, or 1.5% cash back when you exchange cryptos

1GZQG69sEKiMXKgGw9TcGcUCBoC4sC1ZYp