Šta će dečurlija raditi osim da se upušta u zabranjene izazove. Pern i Svar su roditeljima rekli da idu da igraju fudbal, a otišli su na Zabranjenu obalu da vide morskog čoveka. Morski čovek nije bio prijateljski nastrojen prema običnom, kopnenom čoveku, te su se Pern i Svar sakrili u šipražje kako bi neprimećeni ugrabili priliku da vide stvorenje na koje su ih roditelji upozoravali.

- Šta ćemo da radimo ako nas morski čovek napadne? - Upita Svar.

- Neće nas napasti, - Pern je bio samouveren.

- Otkud znaš? - Svaru je bilo teško da proguta strah, pa mu je trebao podstrek. - Moja mama kaže on jede decu. Oglodaće me do kostiju ako me uhvati.

- Bezopasan je. Ribarima prevrće čamce i cepa mreže. To je sve. Ako se neko kupa u moru, pa otpliva daleko morski čovek ga otera nazad prema obali.

- Zašto nam onda roditelji brane da ga vidimo?

- Nemam pojma. Ćuti sad. Može da nas čuje, pa da se ne pojavi.

Zurili su površinu otvorenog mora. Svar je pratio blage talase nošene povetarcem pokušavajući da ih izbroji. Nikako mu nije uspevalo. Izbrojao bi dvadesetpet, a onda bi izgubio račun, pa je brojao iznova. Nakon nekoliko bezuspešnih pokušaja se setio onoga što je čuo o morskom čoveku. To je bilo stvorenje slično običnom čoveku, samo bez ijedne dlake na telu i plovcima između prstiju. Kada bi neko plivao daleko od obale morski čovek bi ga uhvatio i povukao u dubinu, i taj neko nikada više ne bi bio viđen.

Svar je znao da se i Pern plaši susreta sa tim jezivim svorenjem, ali to vešto krije. Guta knedle samo da ne bi ispao kukavica. Svar bi drage volje pobegao, ali ni on nije želeo da ispadne kukavica i da povod drugima da mu se smeju. Uostalom, hteo je što pre da odraste.

- Jel' istina da morski čovek jede živu ribu? - Upita Svar.

- Kako da je ispeče pod vodom?

- Zapali vatru, kao i mi.

- Kako si glup! Vatra ne može da se zapali u vodi.

Svar se udario po čelu, isapao je budala.

- Sad ćuti, - reče Pern. - Morski čovek se neće pojaviti ako nas čuje da pričamo.

Nastavili su da osmatraju morsku površinu. Ćutanje i lelujanje talasa je toliko usporilo vreme da se Svaru u jednom trenutku učinilo da je sasvim stalo. Pažnju su mu privukla tri galeba na obali. Ptice su pratile povlačenje talasa tražeći nešto jestivo što bi talas mogao ostaviti za sobom. Nisu nalazili ništa, ali nisu ni odustajali. Kada bi novi talas udarao u obalu galebovi bi trčeći bežali pred njim, a kada se povlačio ponovo bi krenuli u pretragu. Uzaludnu rabotu je prekinuo kliktaj galeba koji je kružio nad pučinom, te se tri galeba vinuše u nebo i odoše ka svom drugu. Nedugo zatim, u istom pravcu je letelo jato galebova sa kopna. Jato nad pučinom je kružilo nekoliko trenutaka, a zatim se obrušilo u more. Na isto mesto je doletalo još ptica, pa je sve vrvelo od belih krila. Odjednom, celo jato odskoči od površine i raširi se kao balon. Pern uperi prst na rastureno jato.

- Eno ga, - reče uzbuđeno.

Svar uperi pogled u tom pravcu. Ptice su kružile ne usuđujući se da slete na površinu, ali nisu nameravale da odustanu od bogatog ulova. Nejasna bleda prilika se kretala na površini ne obazirući se na uprno kliktanje nervoznh ptica. Svar je razaznao ruke i glavu, ali nije mogao videti ništa konkretno. Morski čoveek se zadržao na površini nekoliko trenutaka, a zatim zaronio. Nedugo zatim ptice su se ponovo obrušile u more.

- Jel' si video? - Pern je i dalje bio uzbuđen. - To je bio morski čovek.

- Pih! - Svar je gledao jato ptica razočaran bednim prikazom morskog čoveka. - Na šta smo izgubili vreme.

- Šta si očekivao? - Pern je bio zatečen Svarovom nezahvalnom reakcijom. - Rekao sam ti da se kloni ljudi i da se drži dalje od obale.

- A šta sam video? Kao da sam video morskog mrava, a ne morskog čoveka. - Reče Svar ustajući. - Da je bar bio bliže, pa da ga lepo vidim.

- Sunce vam Dečije, - Pern i Svar pretrnuše od glasa Ludog Vidodena. - Igrate fudbal. A?

Dečaci su stajali pokunjeni. Uhvaćeni su na delu. Moraju se nekako izvući inače će im se cela škola smejati ako ih roditelji izdevetaju. Stari bradati naučnik Vidoden je trijumfalno pušio lulu prekorno gledajući klince manje od makovog zrna.

- Brali smo borovnice, - reče Svar gledajući u zemlju.

- Borovnice? - Upita Vidoden, pa pogleda Perna koji je klimao glavom u znak odobravanja. - A gde su vam te borovnice?

- Pojeli smo ih, - Svar se brzo snašao. Pern je potvrdio klimanjem glave.

- Ovde ste brali borovnice? - Vidoden pokaza grm u kojem su dečaci vrebali morskog čoveka.

- Da, - reče Svar.

- U grmlju šipka berete borovnice? - Vidoden je glumio zbunjenost. - Čudno.

- Kako si glup! - Pern povika na Svara i udari ga čelu.

- Pa što ćutiš kad si tako pametan?! - Svar idari Perna po glavi.

- Ej, ej, ej! Stanite! - Smirivao ih je Vidoden. Perna je povukao na jednu stranu, Svara na drugu. - Video sam ti majku, Svare. Tražila te na igralištu. Srce joj je sišlo u pete kada je videla da te nema tamo. A tebe Perne kod kuće već čeka šiba.

Dečaci su ćutali.

- Tražili ste morskog čoveka? - Upita Vidoden pokazujući na jato koje je još lepršalo na moru.

Dečaci klimnuše glavama zagledani u zemlju. Vidoden iz torbe vreću, otvori je i pruži dečacima.

- Uzmite ove borovnice, - reče Vidoden. - I dobro se umusavite. Inače vas ni Tesla neće spasiti batina.

Dečaci su halapljivo jeli borovnice i plavim sokom umazali prste i obraze.

- Hajdemo. Otpratiću vas do kuće, - reče Vidoden. - I molite se Tesli da mi vaši roditelji poveruju.